Prevođenje se često smatra intuitivnom delatnošću – pa znate dva jezika, u čemu je problem da se jednostavno prenese značenje sa jednog jezika na drugi? Ume da bude veliki problem, ne samo na lingvističkom, nego i na ličnom i međuljudskom nivou.

„Studiraš Engleski? Ali zašto, pa već ga znaš, zar ne?“ To je bilo jedno od najčešćih pitanja u vezi sa mojim studijama Engleskog jezika i književnosti. Izgleda da je rasprostranjeno shvatanje da studiranje jezika znači isključivo učenje vokabulara i gramatike, a zatim primenu novostečenog znanja u pisanju i govoru. Međutim nije. Postoji neverovatna raznovrsnost koncepta, konteksta i društvenih i istorijskih činjenica koja mora da se uzme u obzir da bi se određeni jezik i njegova struktura zaista dubinski razumeli. Jezik ne čine samo lingvistički oblici, nego način i struktura razmišljanja koji se razlikuju među kulturama i pojedincima.

Po tome je i prevođenje kompleksan proces koji zahteva mnogo znanja i razmišljanja. Mnogi sebe nazivaju prevodiocem prosto zato što znaju dva jezika. Onda se često govori o „jednostavnim tekstovima za prevod“ koje bi naizgled svako mogao da prevodi. Međutim, „jednostavni tekstovi za prevod“ zapravo ne postoje. Čak i prevođenje najjednostavnijeg teksta zahteva shvatanje konteksta i stilskih sredstava koji se koriste u ciljnom jeziku, kao i osećaj za ciljnu grupu. U suprotnom ćemo u salonu za pranje veša dobiti savet „Please, do not die here“ (Molimo Vas, nemojte ovde umreti – na engleskom jeziku dye znači obojiti, dok die znači umreti). Ili ćemo se diviti glavnom jelu „Paul is dead“ (Paul je mrtav – bukvalan prevod izraza za ćufte na arapskom jeziku) na meniju restorana.

Ne potcenjuje se samo predznanje potrebno za prevođenje, nego i odgovornost prevodioca. Naravno, postoji gradacija odgovornosti – greška u prevodu jelovnika nekog restorana verovatno nikom neće naškoditi (osim u slučaju da ima alergiju, a nije prepoznao sastojak). Greška u pravnom prevodu, s druge strane, može da ima ozbiljne posledice. Kandidat koji se prijavljuje za posao, a kome je naziv struke pogrešno preveden, može biti odbijen zbog te „sitne greške“. Jedna pogrešna reč može potpuno da izmeni implikacije nekog ugovora. A da ne spominjemo kako pogrešno preneseni brojevi u sistemu vrednovanja u dokumentima mogu da podignu prodajnu cenu ili smanje prosečnu ocenu u školi.

Jedan primer za kobnu posledicu pogrešnog prevoda je slučaj prevodioca Dole iz 16. veka. Dole je dodao samo tri reči u svom prevodu Platonovih reči koje u originalu nisu bile prisutne – „rien du tout“, što je značilo da posle smrti nema „apsolutno ničeg“. Time je doveo u pitanje besmrtnost duše i osuđen je na smrt zbog bogohuljenja. Naravno, tako nešto se u današnje vreme nikako ne bi dogodilo, ali prevodilac i dalje može da izgubi gomilu novca i reputaciju ako njegovom greškom prevod uzrokuje ozbiljne posledice za naručioca. A pored toga je naravno i pitanje savesti i mirnog sna.

Dokazano je da tokom usmenog prevođenja prevodioci često preuzimaju ulogu trećeg konverzacionog partnera umesto da samo prenesu poruku. Stručnjaci su utvrdili da u saslušanjima, gde je preciznost od neizmerne važnosti, prevodioci često izostavljaju delove govora koji im se ne čine naročito važnim ili da neprimetno izmene ton poruke. U takvim kontekstima je od velike važnosti da se prevodilac u potpunosti uzdrži od dodavanja ili oduzimanja teksta po sopstvenoj proceni. Slično je u kontekstu socijalne pomoći, gde se proverava stanje u domaćinstvu primaoca intervjuisanjem istog. I ovde, prevodilac je tu isključivo da prenese svaku reč i svaku misao precizno i da zadrži svoju ulogu neutralnog medijuma.

U poslovnom svetu, greške u prevodu mogu da dovedu do nesporazuma između kompanija i klijenata, koji sprečavaju dalju saradnju i lojalnost klijenta. U tom slučaju, kompanija će biti na gubitku. Poznat primer je reklama kompanije Parker Pen, koja je trebala da znači „It won’t leak your pocket and embarrass you“ (Neće iscuriti u Vašem džepu i uzrokovati neprijatnu situaciju). Prevod je bio „You will not get pregnant while losing ink in your pocket“ (Nećete zatrudneti dok Vam mastilo curi u džep). Ne može se reći da je prevod pun pogodak.

Razlog zašto su neobučeni prevodioci toliko uspešni je delimično u pogrešnoj proceni naručilaca. Oni, isto kao i neki prevodioci, nisu svesni posledica koje loš prevod može da ima. Isto tako nisu svesni ni mogućnosti da osoba koja vlada jezicima nije sposobna da precizno prevede tekst, uključujući sve konotacije i implikacije, ton i značenje.

I međuljudske veze su važne za kompetentno prevođenje. U procesu prevođenja knjige ili članka, kontakt sa autorom (ukoliko je moguć) i shvatanje njegove ličnosti igra veliku ulogu. Da bi svaka nijansa prenesene poruke došla do izražaja, važno je poznavanje načina razmišljanja, iskustva i ličnosti autora. Eventualni susreti autora i prevodioca mogu da dovedu do iznenađujućih događaja i zbližavanja. Tako je prevodilac iz Ekvatorijalne Gvineje postao poverenik i podrška autora kada se ovaj našao u politički nezavidnom položaju.

Ako razmislimo o svim tim zamkama i posledicama prevoda, ne bismo mogli reći da se radi o „intuitivnoj“ delatnosti i Bogom danoj sposobnosti. Jezik, na kraju krajeva, nije samo „jezik“. Potrebno je opširno znanje da se čovek ne bi „izgubio u prevodu“.



Lokacija

Hajduk Veljkova 11/IV
21000 Novi Sad, Srbija

Telefoni

Telefon: 021 47 25 227

Fax: 021 47 25 226