Stilske figure, kao \u0161to njihov sam naziv nagove\u0161tava, jesu ne\u0161to \u0161to krasi svaki jezik, a sistem srpskog jezika posebno je njima oboga\u0107en. Na ovaj na\u010din pesnici, pripoveda\u010di, pa i u\u010desnici u svakodnevnoj komunikaciji svoj jezik oplemenjuju upotrebom novih, \u0161irih i prenesenih zna\u010denja razli\u010ditih re\u010di i izraza. Jo\u0161 od davnina stanovnici raznih delova sveta svoje izvorne jezike ulep\u0161avali su upotrebom stilskih figura, \u0161to se mo\u017ee zaklju\u010diti iz naziva istih koji se uglavnom sastoje od slo\u017eenica koje vode poreklo iz klasi\u010dnih jezika poput gr\u010dkog i latinskog. Proces prevo\u0111enja sa izvornog na ciljni jezik u najmanju ruku \u201ezahteva\u201c upotrebu pomenutih stilskih figura, jer oboga\u0107uje stil, funkcionalnost i koherentnost odre\u0111enog teksta ili rada. Naime, ovi specifi\u010dni izrazi koji nadogra\u0111uju stil svakog jezika u domenu prevo\u0111enja najzastupljeniji su u beletristici, jer je knji\u017eevni jezik ne\u0161to \u0161to se konstantno mora obnavljati u svrhu samog njegovog kvaliteta, a upotreba stilskih figura jedna je od najzastupljenijih metoda za postizanje istog. Kako izgleda pomenuta upotreba stilskih figura prilikom procesa prevo\u0111enja i na koji na\u010din se mo\u017ee posti\u0107i prevodila\u010dka doslednost u okviru pomenutih izraza?<\/p>\n
Da bi odre\u0111eni tekst bio efikasno preveden u smislu stila, gramatike i semantike, prevodilac pre svega mora posedovati znanje izvornog i ciljnog jezika na visokom nivou. Stilske figure predstavljaju samo jednu od kategorija svakog jezika, stilski ga unapre\u0111uju\u0107i, ali kvalitetnom vladanju ovim izrazima svakako prethodi i kvalitetno znanje pomenutih jezika. Naime, prevodilac pre svega mora dobro poznavati svoj maternji jezik kako bi se slu\u017eio stilskim figurama i na pravilan na\u010din ih razumeo, budu\u0107i da one \u010desto ilustruju preneseno zna\u010denje odre\u0111enih re\u010di i izraza. \u0160tavi\u0161e, prevodilac je prinu\u0111en da ve\u0107inu svog vremena provede istra\u017euju\u0107i i \u010ditaju\u0107i kako na izvornom, tako i na ciljnom jeziku jer na ovaj na\u010din najbolje unapre\u0111uje i oplemenjuje svoje dotada\u0161nje znanje iz oblasti knji\u017eevnosti i kulture, budu\u0107i da se u okviru ovih kategorija stilske figure i sredstva naj\u010de\u0161\u0107e i javljaju.<\/p>\n
Jo\u0161 jedna va\u017ena stavka upotrebe stilskih figura prilikom prevo\u0111enja jeste i samo poznavanje i razlikovanje istih. Naime, kako bi odre\u0111eni tekst ili rad bio preveden na dosledan i efikasan na\u010din, prevodilac mora znati i razumeti \u0161ta zapravo predstavljaju epitet, metafora, onomatopeja, simbol, gradacija, alegorija, itd., kao i kako se one ispoljavaju u ciljnom jeziku. \u010cesto se prevodilac susre\u0107e sa stilskim figurama koje se ne mogu doslovno prevesti na ciljni jezik, budu\u0107i da se iste na druga\u010diji na\u010din tuma\u010de u razli\u010ditim jezicima, pa se neretko moraju opisno prevoditi i prilagoditi stilskim sredstvima ciljnog jezika.<\/p>\n
Tako\u0111e, nakon obavljenog detaljnog istra\u017eivanja, prevodilac mora prona\u0107i odgovaraju\u0107i ekvivalent u ciljnom jeziku. Naime, neretko se stilske figure na druga\u010diji na\u010din manifestuju u ciljnom jeziku u pore\u0111enju sa izvornim usled me\u0111usobno razli\u010ditih jezi\u010dkih sistema, gramati\u010dkih i semanti\u010dkih kategorija. Neke stilske figure se \u010dak i ne upotrebljavaju u odre\u0111enom ciljnom jeziku, kao \u0161to je recimo slu\u010daj sa slovenskom antitezom, koja je, kako njen sam naziv i ilustruje, karakteristi\u010dna isklju\u010divo za slovensku grupu jezika. Prevodilac u tim slu\u010dajevima pred sobom ima zahtevan zadatak, ali doslednost i preciznost svakako mo\u017ee posti\u0107i ukoliko primeni gorenavedene metode istra\u017eivanja na izvornom i ciljnom jeziku, prou\u010davanje stilskih figura i detaljno izu\u010davanje manifestovanja istih u oba pomenuta jezika.<\/p>\n
Boga\u0107enje i unapre\u0111ivanje svakog knji\u017eevnog jezika posti\u017ee se adekvatnom upotrebom stilskih figura. Ova stilska sredstva koja ilustruju nova, \u0161ira ili prenesena zna\u010denja odre\u0111enih re\u010di i izraza svakog literarnog dela ili teksta deo su svake jezi\u010dke grupe ili konkretnog jezika. Svaki proces prevo\u0111enja beletristike ili knji\u017eevnih dela uop\u0161te uklju\u010duje upotrebu stilskih figura kojima se posti\u017ee unapre\u0111enje stila, koherentnosti i preglednosti istih. Prevodila\u010dka doslednost, preciznost, kao i kvalitet prilikom ovog procesa posti\u017eu se detaljnim istra\u017eivanjem i \u010ditanjem literature na izvornom i ciljnom jeziku, prou\u010davanjem stilskih figura i njihove upotrebe, kao i adekvatnom upotrebom ekvivalenata na ciljnom jeziku koji naj\u010de\u0161\u0107e zahtevaju prethodno opse\u017enu analizu i izu\u010davanje.<\/p>\n