{"id":2228,"date":"2022-02-08T16:58:39","date_gmt":"2022-02-08T15:58:39","guid":{"rendered":"https:\/\/www.proverbum.com\/?p=2228"},"modified":"2022-02-08T16:59:50","modified_gmt":"2022-02-08T15:59:50","slug":"u-znak-zajednistva","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.proverbum.com\/sr\/u-znak-zajednistva\/","title":{"rendered":"U znak zajedni\u0161tva"},"content":{"rendered":"

Na svetu postoji oko 7.000 jezika. Vremenom neki jezici nestaju, nastaju novi i menjaju se postoje\u0107i. O jezicima i jezi\u010dkim zajednicama se mnogo zna i u\u010di. Me\u0111utim, \u010dini se da se do danas vrlo malo pa\u017enje posve\u0107uje znakovnom jeziku koji se zbog svog bezvu\u010dnog oblika \u010desto ni ne smatra ravnopravnim jezikom nego vi\u0161e oblikom pantomime za sporazumevanje. Da li je zaista tako jednostavno?<\/p>\n

Ve\u0107 2015. godine je na svetu bilo oko 360 miliona ljudi bez sluha, \u0161to ne uklju\u010duje nagluve. Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije, do 2030. godine \u0107e gubitak sluha biti jedna od sedam naj\u010de\u0161\u0107ih ograni\u010denja kvaliteta \u017eivota. I pored toga se znakovnom jeziku, koji je pogo\u0111enim osobama neophodan, posve\u0107uje veoma malo pa\u017enje. Laici ga do\u017eivljavaju kao pantomimu, jednostavnu gestikulaciju kojom se predstavljaju dobro poznate pojave iz svakodnevice. Me\u0111utim, znakovni jezik je daleko bogatiji od toga.<\/p>\n

Znakovni jezik<\/h2>\n

Tokom poslednjih vekova nastalo je oko 200 razli\u010ditih znakovnih jezika. Tek sada su nau\u010dnici po\u010deli da prate razvoj znakovnog jezika, a njegovo bogatstvo i razli\u010ditost \u0161irom sveta su ih iznenadili. Britanski znakovni jezik se bitno razlikuje od japanskog, \u0161vedskog ili irskog. Kod znakovnog jezika se ne radi samo o samim znakovima, nego i o polo\u017eaju glave i gornjeg dela tela, o pokretima obrva i kapaka i pokretima usta. Kada se, na primer, rukom oblikuje \u010da\u0161a koja se dr\u017ei na ustima, zna\u010denje je \u201ePijem\u201c. Kada su, me\u0111utim, podignute obrve, zna\u010denje se menja: \u201eDa li pijem?\u201c. Za razgovor znakovnim jezikom je, dakle, potrebna pa\u017enja i sposobnost opa\u017eanja sitnih promena.<\/p>\n

Iako se znakovni jezik deli na razli\u010dite jezike i dijalekte, i ovde postoji \u201esvetski jezik\u201c. To je American Sign Language (ASL), znakovni jezik koji je do danas najvi\u0161e istra\u017een i koji se koristi u Americi i Kanadi, ali i u Latinskoj Americi, Africi i Jugoisto\u010dnoj Aziji. Zanimljiv je \u201eInternational Sign\u201c, znakovni jezik koji se razvija spontano i bez pravila da bi se premostila razlika prilikom susreta dva govornika razli\u010ditih znakovnih jezika. Zahvaljuju\u0107i tom dinami\u010dnom i kreativnom jeziku, \u010dovek iz Nema\u010dke, na primer, mo\u017ee u roku od par sati potpuno da se sporazume sa \u010dovekom iz Kine i da razmeni misli \u010dak i o kompleksnim temama kao \u0161to su politika, umetnost, humor itd. Tako ne\u0161to je te\u017ee ostvarivo govornim jezikom, koji u tim situacijama uglavnom upotpunimo univerzalno razumljivim gestovima, a \u010desto se i stidimo da uop\u0161te progovorimo kad ne znamo jezik sagovornika.<\/p>\n

Abeceda znakovnog jezika<\/h2>\n

Zanimljivo je da su se razli\u010diti znakovni jezici potpuno druga\u010dije \u0161irili svetom nego govorni jezici. Prvu abecedu znakovnog jezika kreirao je \u0161panski monah Melhior de Jebra u 16. veku. Razvoj znakovnog jezika nije bio linearan proces. Postojalo je vi\u0161e izvornih mesta: Madrid, Pariz, Be\u010d, London i Stokholm. Austrijski znakovni jezik je bio vrlo produktivan i uticao je na nema\u010dki, danski, norve\u0161ki, poljski i ruski znakovni jezik. Znakovni jezik iz Pariza, s druge strane, \u0161irio se vi\u0161e s druge strane okeana \u2013 na primer u Indiji i Australiji. Za razliku od govornog jezika, znakovni jezik Engleza i Amerikanaca se zna\u010dajno razlikuju. Danas je razvijena aplikacija koja olak\u0161ava komunikaciju izme\u0111u \u201egovornika\u201c razli\u010ditih znakovnih jezika. Sli\u010dno kao u drugim oblastima, tehnika i poma\u017ee i odma\u017ee \u2013 mnogim jezicima ve\u0107 sad preti nestajanje.<\/p>\n

U razli\u010ditim zemljama ne razlikuje se samo znakovni jezik sam po sebi, nego i opho\u0111enje prema ljudima i klasifikacija ljudi koji se tim jezikom slu\u017ee. Dok se u Nema\u010dkoj na primer gluve osobe smatraju osobama sa invaliditetom, u Brazilu se tretiraju vi\u0161e kao jezi\u010dka manjina. To se prime\u0107uje u njihovoj svakodnevici: na brazilskim aerodromima, na primer, su postavljeni avatari sa znakovnim jezikom. Osim toga, broj govornika znakovnog jezika u Brazilu koji nisu gluvi konstantno raste.<\/p>\n

Pote\u0161ko\u0107e gluvih i nagluvih<\/h2>\n

Na\u017ealost, ve\u0107ina zemalja ljude bez sluha ili sa ograni\u010denjem sluha smatra osobama sa invaliditetom. Mnogi gluvi ili nagluvi se suo\u010davaju sa pote\u0161ko\u0107ama u nala\u017eenju posla, te\u017eim pristupom zdravstvenoj ili psiholo\u0161koj pomo\u0107i i socijalnom izolacijom. Velika je nesigurnost kada se radi o obra\u0107anju ljudima bez sluha. Zato su promena u razmi\u0161ljanju o zajednici gluvih, preme\u0161tanje naglaska sa \u201einkluzije\u201c na iskrenu zainteresovanost za jezik i na\u010din na koji ljudi bez sluha do\u017eivljavaju svet i komunikaciju klju\u010dni. Za obra\u0107anje gluvima se i ne mora znati znakovni jezik. Dovoljno je obratiti pa\u017enju na nekoliko stavki:<\/p>\n