{"id":2352,"date":"2022-09-16T15:07:56","date_gmt":"2022-09-16T13:07:56","guid":{"rendered":"https:\/\/www.proverbum.com\/?p=2352"},"modified":"2023-03-31T10:03:17","modified_gmt":"2023-03-31T08:03:17","slug":"uticaj-jezika-na-nacin-razmisljanja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.proverbum.com\/sr\/uticaj-jezika-na-nacin-razmisljanja\/","title":{"rendered":"Uticaj jezika na na\u010din razmi\u0161ljanja"},"content":{"rendered":"

Pitanje da li jezik kojim govorimo uti\u010de na na\u0161 na\u010din razmi\u0161ljanja ve\u0107 vekovima mu\u010di i deli stru\u010dnu javnost. Da li je jezik isklju\u010divo sredstvo izra\u017eavanja na\u0161ih misli ili on i oblikuje na\u0161e misli?<\/strong><\/p>\n

Razlikujemo stotine boja i nijansi, ali…<\/h3>\n

Te\u0161ko ustanoviti da li ne mo\u017eemo razmi\u0161ljati o onome za \u0161ta nemamo re\u010di ili te re\u010di nemamo zato \u0161to o tome i ne razmi\u0161ljamo. U stanju smo da stvaramo mentalne slike i o onome \u0161to bismo te\u0161ko mogli opisati re\u010dima. Razlikujemo stotine boja i nijansi iako re\u010d za njih ne postoji ili nama nije poznata.
\nU prirodi postoji kontinuum boja koje postepeno prelaze iz jedne u drugu. U jeziku, me\u0111utim, boje razgrani\u010davamo kao da nisu deo kontinuuma, a svaki jezik to radi na sebi svojstven na\u010din.
\nJezik nas ne ograni\u010dava u razmi\u0161ljanju samo na ono \u0161to mo\u017eemo imenovati, ali ipak uti\u010de na to kako grupi\u0161emo stvari i pojave, tj. kako realnost razvrstavamo u kategorije.<\/p>\n

Gramatika jezika<\/h3>\n

Gramatika se veoma razlikuje od jezika od jezika. Jezici npr. razli\u010dito tretiraju kategoriju vremena, roda, zavr\u0161enost ili nezavr\u0161enost radnje, objektivne i subjektivne informacije.
\nPitanje je da li govornici razli\u010ditih jezika zaista imaju razli\u010dita iskustva i do\u017eivljaje samo zato \u0161to govore jezicima koji se fokusiraju na razli\u010dite stvari. Sve ovo ne zna\u010di da oni vide realnost druga\u010dije i da ne obra\u0107aju pa\u017enju na iste stvari, nego samo da ne govore o istim stvarima.
\nNasuprot ovom mi\u0161ljenju postoji i ono da ljudi koji govore razli\u010ditim jezicima zaista razmi\u0161ljaju druga\u010dije, pa \u010dak i da poliglote razmi\u0161ljaju druga\u010dije u zavisnosti od jezika kojim trenutno govore.
\nRe\u010d kojom se ozna\u010dava isti pojam mo\u017ee u razli\u010ditim jezicima poprimiti razli\u010dite nijanse zna\u010denja u zavisnosti od kulture. Re\u010d kojom se ozna\u010dava \u201ezmaj\u201c na kineskom ne ozna\u010dava samo stra\u0161no natprirodno bi\u0107e, nego i simbol sre\u0107e, snage i mudrosti, te je Kinezima zmaj manje stra\u0161an nego nekom ko ne govori kineski.
\nGramati\u010dki rod je jo\u0161 jedna od kategorija po kojima se jezici razlikuju u velikoj meri. Odre\u0111eni jezik re\u010dima dodeljuje rod, dok drugi to ne \u010dini, pa tako npr. deca koja govore hebrejski u proseku godinu dana ranije od svojih finskih vr\u0161njaka postaju svesna svog pola.<\/p>\n

Jezik i brojevi<\/h3>\n

Razlike su veoma o\u010digledne i u kategoriji broja. U jeziku jednog indijanskog plemena u Amazoniji ne postoje re\u010di za brojeve, nego samo re\u010di \u201emalo\u201c i \u201emnogo\u201c. Govornici ovog jezika nemaju predstavu o ta\u010dnim koli\u010dinama.<\/p>\n

Upe\u010datljiv je primer jezika tajore australijskih Aborid\u017eina u kom ne postoje re\u010di za \u201elevo\u201c, \u201edesno\u201c, \u201enapred\u201c i \u201enazad\u201c. Umesto toga, govornici ovog jezika prostorne odnose uvek ozna\u010davaju re\u010dima za strane sveta: \u201eisto\u010dno od ne\u010dega\/nekoga\u201c. Posledica ovog \u201eograni\u010denja\u201c je da njegovi govornici u svakom trenutku moraju znati gde je koja strana sveta, \u0161to oni zaista i znaju bez obzira na okru\u017eenje u kojem se nalaze.
\nU eksperimentu u kom su im prikazane slike koje je trebalo pore\u0111ati po hronolo\u0161kom redosledu, govornici ovog jezika su to uvek \u010dinili u smeru istok-zapad, za razliku od govornika engleskog koji su slike re\u0111ali sleva nadesno ili govornika hebrejskog koji slike re\u0111aju obrnuto.<\/p>\n

Jezik i vreme<\/h3>\n

Pojam o vremenu je jo\u0161 jedan primer razlika u razmi\u0161ljanju i govoru. Govornici kineskog imaju vertikalno poimanje vremena \u2013 naredni mesec je kod njih \u201edonji mesec\u201c, a prethodni mesec je \u201egornji mesec\u201c.<\/p>\n

Kako zaista mo\u017eemo znati da li jezik uti\u010de na razlike u razmi\u0161ljanju ili se radi o uticaju kulture?<\/h3>\n

Jezi\u010dki \u0161abloni zaista mogu uticati na razmi\u0161ljanje jer lingvisti\u010dki procesi pro\u017eimaju osnovne aspekte razmi\u0161ljanja, oblikuju\u0107i nas bez na\u0161eg znanja. Prilikom u\u010denja novog jezika ne u\u010dite samo nov na\u010din govora i nov vokabular, nego neplanski u\u010dite i nov na\u010din razmi\u0161ljanja i po\u010dinjete poklanjati pa\u017enju drugim stvarima kako biste preneli prave informacije. Na\u0161e vi\u0111enje stvarnosti i sveta oko nas u velikoj meri zavisi i od jezika koji koristimo jer se svaki jezik fokusira na razli\u010dite delove iskustva i tako kreira specifi\u010dan na\u010din na koji vidimo svet.<\/p>\n

Stoga i na izreku \u201eKoliko jezika zna\u0161, toliko ljudi vredi\u0161\u201c vi\u0161e ne treba gledati samo kao na savet da se u\u010de strani jezici kako bismo mogli komunicirati, poslovati, putovati. Ko nau\u010di novi jezik zapravo postaje bogatiji za jo\u0161 jednu li\u010dnost, odnosno \u201eZnati drugi jezik zna\u010di imati drugu du\u0161u\u201c<\/strong><\/em>.<\/p>\n

Pro\u010ditajte Prevo\u0111enje marketin\u0161kih tekstova<\/a><\/strong> ili pak bi vam bilo zanimljivo da pro\u010ditate \u010dlanak o Transkripciji imena<\/a><\/strong>.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pitanje da li jezik kojim govorimo uti\u010de na na\u0161 na\u010din razmi\u0161ljanja ve\u0107 vekovima mu\u010di i deli stru\u010dnu javnost. Da li je jezik isklju\u010divo sredstvo izra\u017eavanja na\u0161ih misli ili on i oblikuje na\u0161e misli?<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":2353,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[10,29,48],"class_list":["post-2352","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blog-posts-sr","tag-pravila-jezika","tag-pravopis","tag-svetski-jezici"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.proverbum.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2352","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.proverbum.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.proverbum.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.proverbum.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.proverbum.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2352"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.proverbum.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2352\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2358,"href":"https:\/\/www.proverbum.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2352\/revisions\/2358"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.proverbum.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2353"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.proverbum.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2352"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.proverbum.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2352"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.proverbum.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2352"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}