Prevodioci se uglavnom smatraju posrednicima izme\u0111u dva jezika, \u201eprepisiva\u010dima\u201c sa jednog jezika na drugi. Me\u0111utim oni su zapravo mnogo vi\u0161e od toga: prevodioci su posrednici izme\u0111u dva naroda, dva mentaliteta, dve kulture. Kulture dvaju jezika, kao \u0161to su na primer engleski i srpski, umnogome se razlikuju i to ponekad dovodi do razli\u010ditih za\u010dkoljica u prevo\u0111enju koje nastaju kada nai\u0111emo na leksi\u010dku ili, u te\u017eem slu\u010daju, pojmovnu prazninu.<\/p>\n
Leksi\u010dka praznina predstavlja nepostojanje re\u010di u ciljnom jeziku koja oblikom, funkcijom i sadr\u017einom odgovara re\u010di iz izvornog jezika koju \u017eelimo da prevedemo. Takav primer je engleska re\u010d sibling<\/em>, koja ozna\u010dava ro\u0111enog brata ili sestru. U slu\u010daju leksi\u010dke praznine, strana re\u010d se prevodi jezi\u010dkim sredstvima ciljnog jezika koja funkcijom i sadr\u017einom odgovaraju stranoj re\u010di koju prevodimo, dakle u ovom primeru kao brat ili sestra<\/em>.<\/p>\n Ne\u0161to je te\u017ei slu\u010daj kada je leksi\u010dka praznina posledica pojmovne praznine, koja nastaje kada u ciljnoj kulturi nije poznato ili nije relevantno odre\u0111eno zna\u010denje koje ima strana re\u010d, pa samim tim ne postoji ni re\u010d ili jezi\u010dko sredstvo kojim bi se data strana re\u010d mogla prevesti. Takve pojmovne praznine \u010desto su posledica razlika u kulturama izvornog i ciljnog jezika i tada govorimo o kulturolo\u0161ki obele\u017eenim re\u010dima. U ovakvom slu\u010daju, prevodilac ima na raspolaganju tri mogu\u0107a re\u0161enja.<\/p>\n Prvo re\u0161enje predstavljaju transkripcija i transliteracija stranih kulturolo\u0161ki obele\u017eenih re\u010di. Na ovaj na\u010din, nove re\u010di ulaze u ciljni jezik kao pozajmljenice. Na primer, re\u010d sari<\/em> je preuzeta iz hindi jezika i ozna\u010dava posebnu vrstu indijske haljine koja se u na\u0161oj kulturi ne javlja, pa samim tim nema ni naziv na srpskom. Zatim, haggis<\/em> i porridge<\/em> su nazivi za jedno \u0161kotsko i jedno englesko jelo koje kod nas ne postoji u tom obliku, pa su te re\u010di transkribovane i vremenom su u\u0161le u srpski jezik kao hegis<\/em> i porid\u017e<\/em>. Tako\u0111e, ovaj proces se de\u0161ava i u obrnutom smeru: na primer, slava<\/em> je obi\u010daj specifi\u010dan za srpsku kulturu i ne postoji u anglo-ameri\u010dkoj kulturi, tako da je ta re\u010d morala da u\u0111e u engleski jezik u izvornom obliku.<\/p>\n Drugo re\u0161enje bilo bi prona\u0107i funkcionalni ekvivalent, odnosno re\u010d ili izraz u ciljnom jeziku koji ima sli\u010dno zna\u010denje kao odre\u0111ena kulturolo\u0161ki obele\u017eena re\u010d, ukoliko takva re\u010d ili izraz postoji. Na primer, ukoliko nai\u0111emo na situaciju da neko na engleskom ka\u017ee da za ve\u010deru ima casserole<\/em>, to nikako ne mo\u017eemo prevesti re\u010dju kaserola<\/em>, iako ta re\u010d postoji u srpskom jeziku. Dok u oba jezika ova re\u010d ozna\u010dava vrstu duboke posude u kojoj se sprema hrana, na engleskom govornom podru\u010dju se ta re\u010d odnosi i na samo jelo od mesa, razli\u010ditog povr\u0107a i sira koje se priprema u takvoj posudi. Dakle, prikladnije bi bilo to jelo zameniti za neko sli\u010dno jelo koje postoji u na\u0161oj kulturi, a to bi mogla biti musaka<\/em>.<\/p>\n Tre\u0107e re\u0161enje, ponekad najjednostavnije, jeste upotrebiti hiperonim, odnosno uop\u0161teniji izraz kako bi se otprilike prenelo zna\u010denje odre\u0111ene kulturolo\u0161ki obele\u017eene re\u010di. Na primer, Amerikanci \u010desto spominju kako \u017eele da idu na Havaje i piju mai tai<\/em>. Po\u0161to ovo pi\u0107e nije toliko zastupljeno kod nas, mo\u017eemo prosto re\u0107i da oni \u017eele da piju koktele. Tako\u0111e, u anglo-ameri\u010dkoj kulturi postoji nekoliko naziva za razli\u010dite vrste advokata (attorney<\/em>, lawyer<\/em>, barrister<\/em>\u2026). Ukoliko neko ka\u017ee da je barrister<\/em>, najbolje je to prevesti kao advokat<\/em> i ne upu\u0161tati se u obja\u0161njenja toga po \u010demu se on razlikuje od ostalih vrsta advokata.<\/p>\n Kada odlu\u010dujemo koju tehniku \u0107emo primeniti pri prevo\u0111enju kulturolo\u0161ki obele\u017eenih re\u010di, moramo uzeti u obzir medijum i kontekst u kojima se te re\u010di javljaju. Ukoliko se ta re\u010d javlja u okviru nekog dokumenta ili u nekoj knjizi, tu imamo vi\u0161e prostora za obja\u0161njenje njenog zna\u010denja. Mo\u017eemo dati precizniji opis datog pojma, iskoristiti funkcionalni ekvivalent i dopuniti ga obja\u0161njenjem, a \u010dak mo\u017eemo koristiti i fusnote. Me\u0111utim, ako se re\u010d javlja u dijalogu nekog filma ili serije, moramo uzeti u obzir prostorna i vremenska ograni\u010denja koja nam postavlja taj medijum, pa je tu upotreba hiperonima i transkripcije \u010desto bolje re\u0161enje.<\/p>\n Tako\u0111e, moramo uzeti u obzir i kontekst u kojem se kulturolo\u0161ki obele\u017eena re\u010d javlja kao i njen zna\u010daj u okviru tog konteksta. Ako je ta re\u010d klju\u010dna u nekom tekstu ili ako se spominje mnogo puta, ne mo\u017eemo se opredeliti za upotrebu hiperonima. Isto tako, kada se radi o filmskim prevodima, funkcionalne ekvivalente ne mo\u017eemo koristiti ukoliko se na ekranu pojavljuju predmeti koji ne odgovaraju re\u010dima koje se spominju u prevodu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Prevodioci se uglavnom smatraju posrednicima izme\u0111u dva jezika, \u201eprepisiva\u010dima\u201c sa jednog jezika na drugi. Me\u0111utim oni su zapravo mnogo vi\u0161e od toga: prevodioci su posrednici izme\u0111u dva naroda, dva mentaliteta, dve kulture. Kulture dvaju jezika, kao \u0161to su na primer engleski i srpski, umnogome se razlikuju i to ponekad dovodi do razli\u010ditih za\u010dkoljica u prevo\u0111enju…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":230,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-901","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blog-posts-sr"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.proverbum.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/901","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.proverbum.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.proverbum.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.proverbum.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.proverbum.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=901"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.proverbum.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/901\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":902,"href":"https:\/\/www.proverbum.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/901\/revisions\/902"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.proverbum.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/230"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.proverbum.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=901"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.proverbum.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=901"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.proverbum.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=901"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}