Nema sumnje da je razvoj mašinskog prevođenja, kako pismenog tako i usmenog, dostigao impresivan nivo i sa sigurnošću možemo reći da će se taj trend nastaviti u budućnosti. Sve je više aplikacija i uređaja koji nam omogućavaju komunikaciju sa govornicima stranih jezika, ali stiče se utisak da ta komunikacija retko uspeva da se izdigne iznad osnovnih i najjednostavnijih oblika sporazumevanja. Iako se uređaji povezuju brzo i jednostavno, ljudima iz različitih delova sveta to i dalje ne polazi za rukom tako lako jer su jezičke barijere još uvek prisutne uprkos svim raspoloživim sredstvima.
Poteškoće s prevođenjem koje vrši veštačka inteligencija najočiglednije su u domenu usluga mašinskog prevođenja tj. u usluzi GoogleTranslate i usluzi automatskog prevođenja na Fejsbuku koja se dnevno koristi za 4,5 milijardi prevoda. Te poteškoće se najčešće ogledaju u bezazlenim greškama koje se obično lako prepoznaju i ne prevazilaze okvire kratkotrajnog izvora humora i zabave. Međutim, ponekad se takve greške nađu u širem kontekstu koji može imati ozbiljne pravne, ekonomske i druge posledice. Izraelske novine Haaretz objavile su priču o palestinskom građevinskom radniku koji je uhapšen u blizini Jerusalima nakon što je na Fejsbuku objavio fotografiju sebe kako stoji pored buldožera uz natpis na arapskom jeziku: „يصبحهم“. Usluga automatskog prevođenja na Fejsbuku prevela je taj natpis kao „Napadnite ih“ na hebrejskom i „Povredite ih“ na engleskom. Policija je obaveštena i radnik je ubrzo uhapšen zbog sumnje da se sprema da izvrši teroristički napad vozilom. Pušten je nekoliko sati kasnije kada je policija uočila grešku: originalni natpis na arapskom značio je jednostavno „Dobro jutro“. Greške ovog tipa ukazuju na dublje probleme u uslugama mašinskog prevođenja. Poznato je da u mašinskom prevođenju često dolazi do nasumičnih zamena toponima i ličnih imena (London postaje Amsterdam, Samsung postaje Motorola), ali ako se jedna sasvim uobičajena fraza (dobro jutro) pogrešno prevede ne na jedan, već na dva jezika i spletom okolnosti ugrozi bezbednost više osoba, u kojoj meri se možemo osloniti na ove usluge za prevođenje složenijih izraza i rečenica?
Idealan scenario za mašinsko učenje i veštačku inteligenciju predstavlja nešto sa precizno određenim pravilima i jasnim pokazateljima uspeha i neuspeha. Šah je sjajan primer, što je i dokazano činjenicom da je veštačka inteligencija pobedila najbolje ljudske igrače mnogo brže nego što je bilo očekivano. S druge strane, jezik sa svojim neograničenim mogućnostima predstavlja mnogo teži zadatak. Zbog toga globalna tržišta još uvek čekaju na pouzdano mašinsko prevođenje. Uprkos nedavnim dostignućima i činjenici da je mašinsko prevođenje u stanju da sagleda cele rečenice, a ne samo da prevodi pojedinačne reči, greške u prevodu su i dalje česte i još uvek čekamo trenutak kada će automatski prevodi moći verno da prikažu izvorni tekst. Problem je u tome što sagledavanje celih rečenica nije dovoljno. Kao što značenje jedne reči zavisi od ostatka rečenice, značenje rečenice zavisi od ostatka pasusa i ostatka teksta, a značenje teksta zavisi od šireg konteksta, namera govornika/pisca itd. Na primer, idiomi, ironija i sarkazam imaju smisla tek u širem kontekstu, a razumevanje teksta uključuje mnogo međusobno povezanih aktivnosti koje nesvesno obavljamo i koje se za sada ne mogu mašinski replicirati.
Ipak, neosporno je da se mašinsko prevođenje koje je trenutno dostupno pokazalo kao izuzetno koristan alat i pronašlo brojne korisne primene, npr. prevođenje veb pretraživača ili porudžbina pri kupovini na internetu. Najbitnije je imati u vidu upravo to da se za sada može koristiti samo kao alat i to u specifičnim okruženjima, a ne kao zamena za prevodioce. Taj dan je još daleko i pitanje je da li će ikada doći. Ne možemo znati šta budućnost donosi, ali brojni stručnjaci se slažu da će dalji razvoj mašinskog prevođenja u velikoj meri transformisati i olakšati rad ljudskih prevodilaca, ali ga neće zameniti.