Prevođenje jeste, ili bi bar trebalo da bude, uređen i standardizovan proces koji za rezultat ima proizvod, odnosno prevod, najvišeg kvaliteta. Iako kvalitet ciljnog teksta zavisi od niza različitih faktora kao što su, na primer, kvalitet izvornog teksta, vremenski rok, cena, nivo koncentracije prevodioca itd, postoje tri osnovna koraka – prevod, revizija i korektura – koje treba proći u procesu prevođenja kako bi se uvek mogao garantovati zadovoljavajuć kvalitet prevoda.
Prvi korak, odnosno samo prevođenje, jeste korak koji se podrazumeva i za koji je naručilac prevoda uvek spreman da plati. Sledeća dva koraka, revizija i korektura, nisu ništa manje značajni u procesu prevođenja jer se bez njih u ciljni tekst gotovo uvek provuku greške koje je prevodilac prevideo. Revizija podrazumeva pregleda teksta poređenjem, odnosno paralelnim čitanjem originala i prevoda, i za to bi trebalo da bude zadužena osoba jednakih kvalifikacija kao prevodilac. Na ovaj način, revizor pronalazi greške koje je prevodilac napravio, bilo da se radi o greškama u kucanju, brojevima, izostavljenim rečima ili delovima rečenice, promašenom značenju, itd. Ovaj korak je od ključnog značaja za kvalitetan prevod jer bez njega može da se desi da dobijete prevod računa na kom piše da treba da platite 300 umesto 300 hiljada evra jer prevodilac nije bio dovoljno skoncentrisan. Treći, i često poslednji korak, jeste korektura. U zavisnosti od izvornog i ciljnog jezika, za korekturu, odnosno pregled ciljnog teksta bez poređenja sa izvornikom, biće zadužen izvorni govornik datog jezika. Dakle, ukoliko se prevodi sa srpskog na engleski jezik, za korekturu će biti zadužena osoba čiji je maternji jezik engleski. Ovaj korak je takođe veoma važan jer konačan tekst i posle revizije može sadržati sintaksičke i stilske greške koje prevodilac i revizor jednostavno ne registruju jer njihov osećaj za strani jezik nije razvijen kao osećaj izvornog govornika. Ako se ovaj korak preskoči, klijent će dobiti prevod koji je ispravan i kvalitetan, ali uglavnom ne 100% prirodan i stilski adekvatan.
Pored ovih osnovnih koraka, postoji još jedan bitan segment koji treba uzeti u obzir u procesu provere kvaliteta prevoda. U situacijama kada više prevodilaca radi na jednom većem projektu, pored revizije i korekture, neophodno je i usklađivanje terminologije koje se radi pre početka ili u toku samog prevođenja. Ovaj korak je neophodan kako bi terminologija i stil unutar ciljnog teksta po završetku prevođenja bili usklađeni i ujednačeni. Ukoliko već postoji terminološka baza koja je prevodiocima na raspolaganju, oni bi trebalo da se drže već utvrđene terminologije. Na taj način se, osim tačnosti informacija, obezbeđuje i terminološka jednoobraznost, što je veoma važno kako ne bi došlo do zabune usled upotrebe različitih termina za označavanje istih pojmova.
Konačno, treba imati u vidu i to da postoje alatke koje služe za proveru kvaliteta zahvaljujući kojima ovaj proces postaje ne samo lakši, već i znatno precizniji. Ove alatke služe za otkrivanje nedoslednosti, proveru pravopisa i interpunkcije, duplih razmaka, grešaka u formatiranju, itd. One su značajne onda kada na jednom velikom projektu radi ne samo više prevodilaca, nego i više revizora.
Dakle, može se reći da provera kvaliteta nije ništa manje važna od samog prevoda. Ona garantuje doslednost, koherentnost i tačnost ciljnog teksta, što klijent svakako i očekuje. Imajući to u vidu, jasno je da se provera kvaliteta, kao ključni element u procesu prevođenja, nikada ne sme izostaviti i zanemariti, bez obzira na dužinu teksta i njegovu kompleksnost.