Mašinsko prevođenje je danas veoma dostupno, brzo je, jednostavno, i što je često najvažnije, besplatno. Zbog svega toga mu je teško odoleti, ali ipak uvek ostaje pitanje koliko je ono pouzdano. Jedan od svega nekoliko primera uspešne upotrebe mašinskog prevođenja jeste METEO sistem koji su televizijske stanice u Kanadi koristile za prevođenje vremenske prognoze sa engleskog na francuski jezik i obrnuto.
Taj sistem je bio u upotrebi još od davne 1981. godine, a poslednja verzija je nastala 1997. godine, koja se koristila sve do 2001. godine, nakon čega je METEO sistem zamenjen konkurentskim programom. Samo postojanje konkurentskih programa jasno govori o tome koliko je ovaj sistem bio uspešan, a njegovom uspehu značajno je doprinela vrsta tekstova koji su se prevodili pomoću njega. To su bili podaci iz vremenske prognoze – uvek jasni, precizni i jednostavni tekstovi, gotovo poput formula, koje je bilo potrebno preneti iz jednog sistema, engleskog, u drugi, francuski, i obrnuto. Mašinsko prevođenje može da bude korisno i vrlo zgodno kada je potrebno samo razumeti ideju ili poruku teksta na stranom jeziku. U takvim slučajevima, tačan prevod nije prioritet. Dovoljno je samo shvatiti o čemu je reč. Međutim, u svim ostalim situacijama mašina ne može da se meri s čovekom. Da bi mašina mogla pravilno da prevede neki tekst, ona mora prvo da ga razume, a za to je potrebno dobro poznavanje kako izvornog tako i ciljnog jezika.
Jezici su ljudske tvorevine, podložne nepravilnostima i promenama kojima čovek može da se prilagodi veoma lako, dok mašina za to nije sposobna. Kako su jezici, uključujući naravno i srpski jezik, vrlo složeni po pitanju gramatike, mašinskim prevođenjem je gotovo nemoguće dobiti gramatički pravilan prevod. Osim toga, česti su i problemi poput neprepoznavanja reči (koja zbog toga ostaje na izvornom jeziku) ili pogrešnih prevoda, kada mašina ne uspe da prepozna koje od više značenja jedne reči je upotrebljeno – višeznačnost je zapravo jedna od najtežnih prepreka koje mašinsko prevođenje mora da savlada na putu svog razvoja. Naslov ovog članka dobijen je mašinskim prevođenjem sa engleskog jezika. Tekst To Use Machine Translation or Not to Use – That’s the Question upisan je u program za mašinsko prevođenje i rezultat je sledeći: „To Use mašinsko prevođenje , ili da ne koriste – To je pitanje“.
Ovaj kratki tekst sadrži najmanje tri problema koje mašinsko prevođenje nosi sa sobom. Prvi problem je neprepoznavanje reči, zbog čega je deo teksta ostao nepreveden, tj. na engleskom jeziku. Drugi problem je gramatička nepravilnost prevoda zbog koje tekst zvuči „slomljeno“. I treći problem je pravopis, tj. nepravilna upotreba velikog slova u poslednjem delu naslova. Još jedan problem sa kojim se mašina ovde susrela jeste neprepoznavanje rečenice iz Hamleta, poznate drame Vilijama Šekspira: „To be, or not to be, that is the question“. To neprepoznavanje je onemogućilo mašini da proizvede prevod sličan već ustaljenom prevodu te rečenice na srpski jezik: „Biti ili ne biti – pitanje je sad“, a koji bi glasio „Koristiti mašinsko prevođenje ili ne koristiti – pitanje je sad“.
Iako se mašinsko prevođenje konstantno razvija i unapređuje, pitanje je da li će ikada moći da zameni živog prevodioca. U određenim slučajevima, kao što je vremenska prognoza, već sad zamenjuje ljude. Međutim, svi složeniji prevodi zahtevaju ljudske intelektulane veštine, koje uključuju razmišljanje, zdrav razum, poznavanje sveta i intuiciju, a upravo to ljude razdvaja od mašina – mašine računaju, a ljudi razmišljaju, te stoga mašine ne mogu da proizvedu prevode koji su jednakog kvaliteta kao prevodi živih prevodilaca. To će možda biti moguće kada se veštačka inteligencija dovoljno razvije i mašine budu sposobne da simuliraju ljudsko razmišljanje – kada mašine nauče da razmišljaju svojom glavom.