U štampi, elektronskim izdanjima časopisa, a pogotovo na blogovima i ostalim stranicama na internetu veoma često nailazimo na izmišljene junake poput Pola Mekartnija, O Džej Simsona, Viljema Šekspira, Evana Mek Gregora i ostalih, kao i mitska mesta kao što su Nju Hempšajer i Plajmaut. Za razliku od srpskog jezika, u kome se pravilo „čitaj kako je napisano“ uvek primenjuje, pri transkripciji, odnosno prilagođavanju ličnih, geografskih i ostalih imena, u obzir se, pored pisanog oblika reči, mora uzeti i princip „piši kao što govoriš“, tj. pažnju moramo obratiti i na pisani i na izgovoreni oblik reči. Ako zanemarimo jedan od ova dva prinicipa, čitaćemo i pisati o baš ovakvim, izmišljenim likovima i mestima.
Ako se izuzmu određeni ustaljeni oblici koji su u praksi prihvaćeni kao izuzeci (npr. Vašington, Glazgov, Sidnej, Šekspir), postoje određena pravila kojih se pri transkripciji treba pridržavati kako jedna ista osoba ili mesto ne bi imali i po nekoliko nasumičnih varijacija. Kada se pri prevođenju nekog teksta susretnemo s imenom i prezimenom osobe, odnosno imenom geografskog pojma, bilo bi dobro da, umesto nasumičnog transkribovanja, sebi postavimo dva pitanja:
Transkripcija imena – Odakle početi?
Uzmimo za primer poznatog škotskog glumca Ewana McGregora. Njegovo ime, napisano ovako, u svom originalnom obliku, bilo bi prihvatljivo jedino u okviru stručnog teksta, a nikako u novinskom članku o, recimo, njegovoj ulozi u filmu „Ratovi zvezda“. Dakle, treba ga transkribovati. Ukoliko nismo sigurni kako se ono izgovara na engleskom jeziku, treba da konsultujemo rečnik izgovora, a u nedostatku ovakvog jezičkog priručnika, možemo se osloniti i na internet, na kome postoji pregršt video klipova i intervjua u kojima novinar, odnosno voditelj, izgovara njegovo ime, i tako saznamo da se on zove Juan, a ne Evan. Ono što ne treba da radimo jeste da ukucamo Evan Mek Gregor u pretraživač i nadamo se da ćemo pronaći tekstove u kojima se javlja ova naša pretpostavljena transkripcija, jer će ih sigurno biti, što nikako ne znači da je ovako transkribovani oblik ispravan. Pri transkripciji, oslanjanje na intuiciju i transkribovanje po analogiji, odnosno zato što nam „ovo“ liči na „ono drugo“ nipošto nije dobra praksa.
Sada znam kako se izgovara, ali kako ću napisati?
Pošto smo saznali kako se ovaj glumac zaista zove, bilo bi dobro da saznamo i kako se preziva. Vodeći se modelom imena poznatog lanca restorana McDonald’s, dalo bi se pretpostaviti da se Juanovo prezime čita kao Mek + Gregor, odnosno, da bi se, po istoj analogiji, moglo pisati na tri načina: MekGregor, Mekgregor ili Mek Gregor. Međutim, ime ovog lanac restorana ustalilo se u srpskom jeziku kao Mekdonalds, iako bi, po pravilu, trebalo da bude Makdonalds. Oslanjanje na intuiciju i analogiju i u ovom slučaju bi nas navelo da pogrešimo, jer se samoglasnik šva, koji se u izgovoru nalazi između suglasnika M i C, prenosi kao A, a ne kao E. Razdvojeno pisanje prezimena ili upotreba dva velika slova takođe bi bili pogrešni, jer takav spoj predstavlja jednu celinu. Dakle, pravilno transkribovano ime i prezime ovog glumca glasi Juan Makgregor.
Iako prevodioci već treba da budu upoznati s pravilima transkripcije, ona se takođe mogu pronaći u transkripcionim rečnicima i priručnicima, u kojima prevodioci, kao i autori, novinari i svi ostali uvek mogu, ako ništa drugo, proveriti svoju intuiciju umesto da improvizuju. Ako pogledamo u ovakve rečnike, saznaćemo i da je član Bitlsa ustvari Pol Makartni, kontroverzni igrač ragbija Ou-Džej Simpson, a slavni engleski pisac Vilijam Šekspir, kao i da možemo putovati u Nju Hempšir i Plimut.