Pitanje da li jezik kojim govorimo utiče na naš način razmišljanja već vekovima muči i deli stručnu javnost. Da li je jezik isključivo sredstvo izražavanja naših misli ili on i oblikuje naše misli?

Razlikujemo stotine boja i nijansi, ali…

Teško ustanoviti da li ne možemo razmišljati o onome za šta nemamo reči ili te reči nemamo zato što o tome i ne razmišljamo. U stanju smo da stvaramo mentalne slike i o onome što bismo teško mogli opisati rečima. Razlikujemo stotine boja i nijansi iako reč za njih ne postoji ili nama nije poznata.
U prirodi postoji kontinuum boja koje postepeno prelaze iz jedne u drugu. U jeziku, međutim, boje razgraničavamo kao da nisu deo kontinuuma, a svaki jezik to radi na sebi svojstven način.
Jezik nas ne ograničava u razmišljanju samo na ono što možemo imenovati, ali ipak utiče na to kako grupišemo stvari i pojave, tj. kako realnost razvrstavamo u kategorije.

Gramatika jezika

Gramatika se veoma razlikuje od jezika od jezika. Jezici npr. različito tretiraju kategoriju vremena, roda, završenost ili nezavršenost radnje, objektivne i subjektivne informacije.
Pitanje je da li govornici različitih jezika zaista imaju različita iskustva i doživljaje samo zato što govore jezicima koji se fokusiraju na različite stvari. Sve ovo ne znači da oni vide realnost drugačije i da ne obraćaju pažnju na iste stvari, nego samo da ne govore o istim stvarima.
Nasuprot ovom mišljenju postoji i ono da ljudi koji govore različitim jezicima zaista razmišljaju drugačije, pa čak i da poliglote razmišljaju drugačije u zavisnosti od jezika kojim trenutno govore.
Reč kojom se označava isti pojam može u različitim jezicima poprimiti različite nijanse značenja u zavisnosti od kulture. Reč kojom se označava „zmaj“ na kineskom ne označava samo strašno natprirodno biće, nego i simbol sreće, snage i mudrosti, te je Kinezima zmaj manje strašan nego nekom ko ne govori kineski.
Gramatički rod je još jedna od kategorija po kojima se jezici razlikuju u velikoj meri. Određeni jezik rečima dodeljuje rod, dok drugi to ne čini, pa tako npr. deca koja govore hebrejski u proseku godinu dana ranije od svojih finskih vršnjaka postaju svesna svog pola.

Jezik i brojevi

Razlike su veoma očigledne i u kategoriji broja. U jeziku jednog indijanskog plemena u Amazoniji ne postoje reči za brojeve, nego samo reči „malo“ i „mnogo“. Govornici ovog jezika nemaju predstavu o tačnim količinama.

Upečatljiv je primer jezika tajore australijskih Aboridžina u kom ne postoje reči za „levo“, „desno“, „napred“ i „nazad“. Umesto toga, govornici ovog jezika prostorne odnose uvek označavaju rečima za strane sveta: „istočno od nečega/nekoga“. Posledica ovog „ograničenja“ je da njegovi govornici u svakom trenutku moraju znati gde je koja strana sveta, što oni zaista i znaju bez obzira na okruženje u kojem se nalaze.
U eksperimentu u kom su im prikazane slike koje je trebalo poređati po hronološkom redosledu, govornici ovog jezika su to uvek činili u smeru istok-zapad, za razliku od govornika engleskog koji su slike ređali sleva nadesno ili govornika hebrejskog koji slike ređaju obrnuto.

Jezik i vreme

Pojam o vremenu je još jedan primer razlika u razmišljanju i govoru. Govornici kineskog imaju vertikalno poimanje vremena – naredni mesec je kod njih „donji mesec“, a prethodni mesec je „gornji mesec“.

Kako zaista možemo znati da li jezik utiče na razlike u razmišljanju ili se radi o uticaju kulture?

Jezički šabloni zaista mogu uticati na razmišljanje jer lingvistički procesi prožimaju osnovne aspekte razmišljanja, oblikujući nas bez našeg znanja. Prilikom učenja novog jezika ne učite samo nov način govora i nov vokabular, nego neplanski učite i nov način razmišljanja i počinjete poklanjati pažnju drugim stvarima kako biste preneli prave informacije. Naše viđenje stvarnosti i sveta oko nas u velikoj meri zavisi i od jezika koji koristimo jer se svaki jezik fokusira na različite delove iskustva i tako kreira specifičan način na koji vidimo svet.

Stoga i na izreku „Koliko jezika znaš, toliko ljudi vrediš“ više ne treba gledati samo kao na savet da se uče strani jezici kako bismo mogli komunicirati, poslovati, putovati. Ko nauči novi jezik zapravo postaje bogatiji za još jednu ličnost, odnosno „Znati drugi jezik znači imati drugu dušu“.

Pročitajte Prevođenje marketinških tekstova ili pak bi vam bilo zanimljivo da pročitate članak o Transkripciji imena.



Lokacija

Hajduk Veljkova 11/IV
21000 Novi Sad, Srbija

Telefoni

Telefon: 021 47 25 227

Fax: 021 47 25 226