Prevođenje filmskih ostvarenja svakako je jedan od najzanimljivijih tipova prevođenja. Međutim, to ni u kom slučaju nije jednostavan proces kome se može pristupiti s lakoćom. Od prevodioca umnogome zavisi koliko će film biti prihvaćen i popularan među domaćom publikom, a ta publika se pre svega mora privući i ubediti da filmu da priliku. Neki će odabrati da pogledaju film zbog glumačke postave, dobrog režisera, interesantnog plakata, ali sigurno jednu od najvećih uloga igra primamljiv naziv filma.

Prevod naziva ponekad može biti i najzahtevniji poduhvat u celokupnom projektu prevoda filma. Naziv filma na izvornom jeziku najčešće je kratka interesantna sintagma (iako ima i naziva koji su namerno preterano dugački, poput Don’t Be a Menace to South Central While Drinking your Juice in the Hood) koja daje samo nagoveštaj radnje samog filma, tako da zaintrigira potencijalnog gledaoca. Prema tome, prevodilac nikako ne sme samo obezbediti doslovan prevod naziva i smatrati da se njegov posao tu završava. Ono što je mnogo važnije od toga da prevod naslova bude veran jeste da on izazove isti efekat kao originalni naslov. Tada prevodilac mora da upotrebi sve svoje kreativne veštine, kao i poznavanje mentaliteta i interesovanja domaće publike. Takođe, on u samo nekoliko reči mora obuhvatiti radnju filma (koji može trajati i više od dva sata!), ali istovremeno ne sme da otkrije previše, kako ne bi negativno uticao na celokupno iskustvo gledanja filma ili efekat iznenađenja i napetosti koji bi film mogao sadržati.

Jedan od veoma uspešnih prevoda jeste prevod naslova filma The Silence of the Lambs. Naime, ovaj uzbudljivi triler u kome studentkinja akademije FBI u okviru istrage intervjuiše zloglasnog ubicu i kanibala Hanibala Lektora kod nas se zove Kad jaganjci utihnu. Ovakav prevod poprilično je blizak originalnom nazivu, a zahvaljujući odabiru reči prenosi i blagi osećaj jeze i nelagodnosti koji radnja filma izaziva kod gledalaca. Zatim, naziv filma Pulp Fiction predstavlja posebnu začkoljicu za prevodioce. Naime, izraz pulp fiction na engleskom jeziku odnosi se na senzacionalističku književnost niskog kvaliteta s početka 20. veka. Na srpskom, ovaj film se zove Petparačke priče, što je odličan pandan izrazu pulp fiction u smislu nečega što ne vredi mnogo (što se naravno ne odnosi na sam film). Ovde se svakako mora spomenuti i prevod naziva filma za koji mnogi smatraju da svojim kvalitetom prevazilazi čak i originalni naslov, a to je Prohujalo s vihorom (eng. Gone with the Wind).

S druge strane, dešava se da prevodioci, u želji da što bolje približe film domaćoj publici, dođu do rešenja koja su u najmanju ruku čudna. Na primer, naslov prvog dela sada već poznatog serijala filmova American Pie kod nas je preveden kao Mangupi overavaju maturu. Iako ovakav naslov uspešno sažima radnju filma, on pomera fokus sa sada već naširoko poznate scene koja uključuje upravo pitu s jabukama. Osim toga, ovaj prevod se pokazao kao poprilično problematičan kada su, zahvaljujući uspehu prvog filma, izašli i nastavci u kojima glavni likovi, iako su ostali mangupi, svakako više nisu bili maturanti. Ipak, verovatno jedan od najproblematičnijih prevoda naslova jeste Bekstvo iz Šošenka (Shawshenk Redemption). Na prvi pogled, ovo deluje kao sasvim dobar prevod koji ne odstupa mnogo od originalnog naziva i istovremeno sažima radnju filma. Upravo u tome i leži problem: ovakav prevod otkriva previše. Naime, doslovan prevod naslova ovog filma bio bi Spasenje iz Šošenka ili Iskupljenje u Šošenku, pri čemu se ne može sa sigurnošću razaznati da li se radi o fizičkom spasenju (odnosno napuštanju zatvora bilo na zakonit ili nezakonit način) ili pak o spasenju i iskupljenju duše. Međutim, naslov ovog filma na srpskom jeziku ne ostavlja mnogo  mogućnosti za različite interpretacije i zapravo se u samom naslovu otkriva glavni preokret filma, čime je iskustvo gledalaca nepopravljivo narušeno.

Koliko god da prevođenje filmova deluje kao veoma interesantan i lagan posao, nipošto se ne smeju zanemariti izazovi koje ono sa sobom nosi. Pri ovoj vrsti prevođenja na teret prevodioca stavlja se velika odgovornost: on je odgovoran ne samo za omogućavanje pozitivnog iskustva celokupne domaće filmske publike, već ima i važnu ulogu u marketinškom delu projekta, jer prevod (a pogotovo prevod naslova filma) predstavlja značajan faktor koji može uticati na popularnost i uspeh filma, a samim tim i na profit koji on donosi.

Prevođenje jeste, ili bi bar trebalo da bude, uređen i standardizovan proces koji za rezultat ima proizvod, odnosno prevod, najvišeg kvaliteta. Iako kvalitet ciljnog teksta zavisi od niza različitih faktora kao što su, na primer, kvalitet izvornog teksta, vremenski rok, cena, nivo koncentracije prevodioca itd, postoje tri osnovna koraka – prevod, revizija i korektura – koje treba proći u procesu prevođenja kako bi se uvek mogao garantovati zadovoljavajuć kvalitet prevoda.

Prvi korak, odnosno samo prevođenje, jeste korak koji se podrazumeva i za koji je naručilac prevoda uvek spreman da plati. Sledeća dva koraka, revizija i korektura, nisu ništa manje značajni u procesu prevođenja jer se bez njih u ciljni tekst gotovo uvek provuku greške koje je prevodilac prevideo. Revizija podrazumeva pregleda teksta poređenjem, odnosno paralelnim čitanjem originala i prevoda, i za to bi trebalo da bude zadužena osoba jednakih kvalifikacija kao prevodilac. Na ovaj način, revizor pronalazi greške koje je prevodilac napravio, bilo da se radi o greškama u kucanju, brojevima, izostavljenim rečima ili delovima rečenice, promašenom značenju, itd. Ovaj korak je od ključnog značaja za kvalitetan prevod jer bez njega može da se desi da dobijete prevod računa na kom piše da treba da platite 300 umesto 300 hiljada evra jer prevodilac nije bio dovoljno skoncentrisan. Treći, i često poslednji korak, jeste korektura. U zavisnosti od izvornog i ciljnog jezika, za korekturu, odnosno pregled ciljnog teksta bez poređenja sa izvornikom, biće zadužen izvorni govornik datog jezika. Dakle, ukoliko se prevodi sa srpskog na engleski jezik, za korekturu će biti zadužena osoba čiji je maternji jezik engleski. Ovaj korak je takođe veoma važan jer konačan tekst i posle revizije može sadržati sintaksičke i stilske greške koje prevodilac i revizor jednostavno ne registruju jer njihov osećaj za strani jezik nije razvijen kao osećaj izvornog govornika. Ako se ovaj korak preskoči, klijent će dobiti prevod koji je ispravan i kvalitetan, ali uglavnom ne 100% prirodan i stilski adekvatan.

Pored ovih osnovnih koraka, postoji još jedan bitan segment koji treba uzeti u obzir u procesu provere kvaliteta prevoda. U situacijama kada više prevodilaca radi na jednom većem projektu, pored revizije i korekture, neophodno je i usklađivanje terminologije koje se radi pre početka ili u toku samog prevođenja. Ovaj korak je neophodan kako bi terminologija i stil unutar ciljnog teksta po završetku prevođenja bili usklađeni i ujednačeni. Ukoliko već postoji terminološka baza koja je prevodiocima na raspolaganju, oni bi trebalo da se drže već utvrđene terminologije. Na taj način se, osim tačnosti informacija, obezbeđuje i terminološka jednoobraznost, što je veoma važno kako ne bi došlo do zabune usled upotrebe različitih termina za označavanje istih pojmova.

Konačno, treba imati u vidu i to da postoje alatke koje služe za proveru kvaliteta zahvaljujući kojima ovaj proces postaje ne samo lakši, već i znatno precizniji. Ove alatke služe za otkrivanje nedoslednosti, proveru pravopisa i interpunkcije, duplih razmaka, grešaka u formatiranju, itd. One su značajne onda kada na jednom velikom projektu radi ne samo više prevodilaca, nego i više revizora.

Dakle, može se reći da provera kvaliteta nije ništa manje važna od samog prevoda. Ona garantuje doslednost, koherentnost i  tačnost ciljnog teksta, što klijent svakako i očekuje. Imajući to u vidu, jasno je da se provera kvaliteta, kao ključni element u procesu prevođenja, nikada ne sme izostaviti i zanemariti, bez obzira na dužinu teksta i njegovu kompleksnost.

Prema istraživanjima u svetu postoji više od 3000 jezika. Međutim, manje od 100 predstavlja maternje jezike za više od 95% populacije.

Sve veća potreba ljudi za uspostavljanjem poslovnih i drugih kontakata van granica svog govornog područja dovela je do stvaranja preduzeća za usluge prevođenja koja omogućavaju i olakšavaju taj proces.

Razvoj informacionih tehnologija, između ostalog, automatizovao je i oblast prevođenja. Pojava mašinskog prevođenja, samim tim, predstavlja logičnu posledicu sveopšte automatizacije koja je zahvatila sve sfere života i sve delatnosti.

Međutim, uprkos početnom optimizmu i entuzijazmu koji su se ogledali u očekivanju da će dalji razvoj mašinskog prevođenja doneti relativno brze i značajne rezultate, ono još uvek nije dostiglo takav nivo pouzdanosti koji bi pružio potpuno automatizovane prevode.

Mašinsko prevođenje predstavlja upotrebu računarskih softvera u cilju prevođenja teksta ili govora s jednog jezika na drugi. U idealnim uslovima, ovaj proces podrazumeva analizu izvornog teksta i generisanje ciljnog teksta bez potrebe za angažovanjem ljudi. Realnost je, međutim, drugačija. Mašinski prevodi retko kada ne zahtevaju prethodnu ili naknadnu obradu.

Ideja o mašinskom prevođenju stara je najmanje koliko i prvi računarski sistemi. Prvobitni mašinski prevodi s polovine XX veka predstavljali su jednostavnu zamenu reči jednog jezika rečima drugog jezika, pod uslovom da su se odgovarajući parovi reči nalazili u unapred zadatoj bazi podataka. Kasniji modeli se nisu ograničavali samo na reči, nego su koristili čitave fraze, što je znatno unapredilo gramatičku strukturu teksta i prevod fraza kod kojih doslovni prevod nije moguć.

Mašinsko prevođenje, kao i bilo koja druga softverska aplikacija, zahteva opsežno programiranje. Ovaj proces podrazumeva kreiranje dvojezične ili višejezične baze termina i izraza, unošenje gramatičkih pravila, gramatičkih struktura i mnoštva primera na osnovu čega sistem određuje delove ciljnog teksta koji odgovaraju delovima izvornog teksta.

Bez obzira na značajan napredak u sistemima za mašinsko prevođenje, koje sada više ne predstavlja prostu zamenu reči iz jednog jezika rečima drugog jezika, nego čak usvaja i primenjuje nova pravila na osnovu konteksta, mašinsko prevođenje i dalje ima veoma ograničenu upotrebu. Njegov najveći značaj ogleda se u pomoći koju pruža prevodiocima, pri čemu rezultati zavise od tipa teksta.

Prevodilački proces i izazovi mašinskog prevođenja

Prevođenje kao proces podrazumeva složene kognitivne procese koji uključuju tumačenje izvornog teksta i interpretaciju značenja na ciljnom jeziku. Ono je gotovo nezamislivo bez razmišljanja jer zahteva neiscrpno znanje gramatike, sintakse, semantike, višeznačnosti, idioma, slenga, žargona itd. izvornog jezika i poznavanje kulture njegovih govornika. Isto takvo znanje je neophodno i za interpretaciju značenja na ciljnom jeziku.

Stoga, najveći izazov mašinskog prevođenja ogleda se u potrebi za programiranjem računarskog softvera da razmišlja i razume. Idealno bi bilo kada bi softver mogao da razume tekst onako kako ga razumeju ljudi i da generiše ciljni tekst koji bi zvučao kao da ga nije napisala mašina. To, međutim, zahteva viši stepen razvoja tehnologije, a naročito veštačke inteligencije.

Imajući ovo u vidu, mašinsko prevođenje u najboljem slučaju automatizuje lakši deo prevodilačkog procesa. Sve ostalo što zahteva istraživanje, rešavanje dvosmislenosti, prepoznavanje grešaka i njihovu obradu, te kompleksne kognitivne procese za sad je nedostižno.

Naravno, mašinsko prevođenje i rad na njegovom usavršavanju nisu beskorisni. Već na ovom nivou, mašinsko prevođenje može imati korisne rezultate. Neki od najpoznatijih alata za mašinsko prevođenje aktivno koriste čitav sadržaj dostupan na internetu koji obuhvata milione prevedenih dokumenata u cilju pronalaženja jezičkih obrazaca i uspostavljanja veze između više jezika. Problem je jedino u tome što se takvi rezultati mogu postići samo u slučaju određenih tipova tekstova, uz primenu kontrolisanog jezika i završnu obradu koju svakako ne vrši mašina, ali i u tome što sadržaj na internetu nije bez grešaka i što je eliminacija neadekvatnih postojećih tekstova često nemoguća.

Poveravanjem čitavog prevodilačkog procesa isključivo mašini zanemarila bi se činjenica da se komunikacija odvija u kontekstu koji razumeju isključivo ljudi. Na taj način bi se jezik, koji pre svega predstavlja društveni fenomen, dehumanizovao, a prevodilački proces bi se sveo na matematičke i statističke operacije, u velikoj meri zanemarujući lingvističku i društvenu komponentu. Prevođenje van konteksta, odnosno doslovni prevod potpuno je neupotrebljiv u brojnim slučajevima i zapravo može zvučati smešno, dovesti do nesporazuma ili, u još gorem slučaju, može predstavljati uvredu za govornike određenog jezika koji su ujedno i pripadnici određene kulture, s nesagledivim posledicama.

Uprkos rezultatima koji za sad nisu impresivni, razvoj informacionih tehnologija će nesumnjivo omogućiti bar donekle prihvatljive prevode u budućnosti. Pitanje je samo u kojoj meri i koliko daleko u budućnosti. Programeri i stručnjaci će usavršiti veštačku inteligenciju, kreirati ogromnu bazu znanja, rečnika i memoriju, međutim, teško je zamisliti da će se računari u doglednoj budućnosti služiti zdravim razumom, da će učiti iz iskustva na ljudima svojstven način i da će posedovati intuitivno znanje. Mašine i dalje nisu sposobne da razumeju, što dovodi do zaključka da je budućnost mašinskog prevođenja u pružanju razumljive osnove koju će dalje doterati prevodioci i lingvisti.

Mašine naspram ljudi

Sve ovo je posledica kompleksnosti s jedne i nesavršenstva ljudskog mozga i razmišljanja s druge strane. Razlika u mehanizmima po kojima funkcionišu računari i ljudski mozak je za sad nepremostiva. Ljudski način razmišljanja uključuje razumevanje, analitičko razmišljanje i primenu iskustva. Iako odavno ne može dostići obim i brzinu kojom računari obrađuju podatke, ljudski mozak karakterišu procesi koji su, za razliku od računarskih, kompleksni i samim tim još uvek misteriozni i nepoznati. Mašine ne razumeju koncept značenja, one samo zamenjuju jedan tekst drugim na osnovu informacija koje su im ljudi unapred i planski stavili na raspolaganje.

Prevod bez razmišljanja i razumevanja je nezamisliv ili u najboljem slučaju može biti dobar ako se ispune brojni preduslovi ili kao puka slučajnost.

Najveća razlika između prevodilaca i sistema za mašinsko prevođenje ogleda se možda u činjenici da se ljudi redovno i gotovo nesvesno prilagođavaju svim okolnostima. Samo ljudi imaju sposobnost da shvate namerno ili slučajno nedorečen, neprecizan i dvosmislen tekst i jedino oni mogu na adekvatan način prilagoditi tekst ciljnoj publici, vršiti razne kompenzacije, prepoznati lažne parove, nepostojanje odgovarajuće gramatičke kategorije ili termina, te greške i odlučiti kako da se s njima postupi. Isto tako, jedino se ljudi mogu opredeliti za određeni sinonim na osnovu svog znanja, iskustva, navika i ličnog stila. Interpretacije prevodilaca se zasnivaju na mnoštvu odluka, životnom iskustvu i razumevanju značenja, a jedino čemu se možemo nadati od mašina jeste manje ili više uspešna simulacija svega ovoga. Prevodilački proces je proces donošenja odluka, a mašine često ne donose pravu odluku i rezultat mašinskog prevoda često nije nešto što bismo mogli smatrati prirodnim jezikom i komunikacijom.

U suštini, mašine nisu pametne, a uz to su i bezosećajne. Njihovo „znanje“ gramatike i rečnika je ograničeno na ono što su programeri uspeli uneti. Sve što treba da bi se dobio mašinski prevod jeste formulisati naredbe i obezbediti bazu termina i fraza.

Prilagođavanje mašinama da bi se one prilagodile ljudima

Kao što je već pomenuto, ipak postoje slučajevi u kojima mašinsko prevođenje daje rezultate. To, pre svega, podrazumeva kontrolisani jezik, odnosno tekstove prilagođene računarskoj obradi. Ovakve tekstove bi po pravilu trebalo da karakterišu relativno kratke rečenice, jednostavne strukture i jednostavna poruka koja se prenosi tekstom. Potrebno je izbegavati dvosmislenosti, metafore, igre reči, sleng, lični pečat, idiolekt, idiomatske izraze, izraze svojstvene dijalektima, sociolektima, žargonima, skraćenice itd. Spisku svega što treba izbegavati mogu se dodati i zamenice zbog reda reči i razlika koje su posledica kategorija prirodnog i gramatičkog roda. Trebalo bi koristiti jasne, gramatički ispravne rečenice bez izostavljanja bilo koje reči. Od velike važnosti je i prilagođavanje formata datuma i numeričkih vrednosti, a takođe bi bilo potrebno uključiti spisak termina koji se ne prevode jer mašina ne razlikuje prevodivo od neprevodivog.

Imajući sve ove zahteve u vidu, jasno je da ima veoma malo tekstova koji zadovoljavaju nabrojane i sve ostale preduslove za kvalitetan mašinski prevod. Retki su slučajevi kada se može očekivati ovakav tekst i kada je ovakav tekst opravdan. To je eventualno slučaj s tehničkim tekstovima, izveštajima koji obiluju numeričkim vrednostima i ograničenim brojem ustaljenih formulacija, međutim mimo toga, svođenje teksta na mašini „razumljiv“ jezik predstavljalo bi nasilje nad jezikom i veliki korak unazad jer bi došlo do uprošćavanja jezika kao najsavršenijeg sredstva komunikacije nakon više milenijuma razvoja i napretka.

Mašinski prevod književnih tekstova, čija struktura često izlazi iz ustaljenih okvira, u kojima je potrebno očuvati atmosferu, nijanse i ostale finese praktično je nezamisliv kao što je nezamislivo da mašine pišu književna dela od umetničke vrednosti.

Koristi i prednosti mašinskog prevođenja

Spisak nedostataka je popriličan, međutim mašinsko prevođenje svakako ne bi postojalo da nema i nekih pozitivnih strana i neslućenih potencijala. Ono prvenstveno može poslužiti kao polazna osnova koju dalje dorađuju, osmišljavaju i doteruju prevodioci i lingvisti. Mašinsko prevođenje je znatno jeftinije, prevod se dobija gotovo trenutno, obim teksta vrlo malo utiče na brzinu prevođenja, prevodi su uvek na raspolaganju, nezavisno od doba dana, radnog vremena, praznika, vremenske zone, postiže se maksimalna produktivnost itd. Ovakvi prevodi su, što je veoma bitno, poverljivi jer se izbegavaju posrednici i zagarantovana je doslednost.

Početni troškovi investicije u sisteme za mašinsko prevođenje relativno su visoki, međutim ovo ulaganje, ukoliko je opravdano, brzo se isplati zbog znatne uštede resursa i vremena.

Sistemi za mašinsko prevođenje takođe pružaju pouzdanu analizu teksta, a samim tim i mogućnost optimalnog planiranja i organizacije posla.

Mašinsko prevođenje se pokazuje najkorisnijim kada je potreban hitan prevod u cilju sticanja opšteg uvida u određeni tekst. Na primer kada je potrebno ustanoviti da li se određeni termin, a samim tim i pojam, ideja ili poruka javlja u tekstu velikog obima ili u velikom broju tekstova. Ova vrsta prevođenja omogućava brzo eliminisanje nepotrebnog materijala i fokusiranje na ono što je od koristi. Naravno, sve to je puno lakše ukoliko je tekst namenjen stručnjacima za određenu oblast koji će lako steći ovaj opšti uvid.

Primena mašinskog prevođenja, kao i informacionih tehnologija uopšte, je višestruka. Pojavom određenih internet aplikacija i servisa mašinsko prevođenje je postalo dostupno velikom broju ljudi. Pomoću besplatnih prevodilačkih alata na mreži poput alata Google Translate, Bing i BabelFish svakodnevno se prevedu milioni tekstova. Mašinsko prevođenje je omogućilo uspostavljanje kontakata između ljudi preko interneta i raznih društvenih mreža i sistema za komunikaciju koji ne zahtevaju formalan prevod, već samo prenošenje i dočaravanje generalne ideje. Istovremeno, pojavom mobilnih uređaja mašinsko prevođenje je postalo moguće ne samo bilo kada nego i bilo gde, uz ponekad neočekivano dobre rezultate. Mobilni uređaji koji nude opciju mašinskog prevođenja vremenom postaju sve „mobilniji“. Jedan od najnovijih primera su Google naočare sa ugrađenim alatom za prevođenje – više nije potrebno čak ni držati uređaj u ruci.

Potencijalni klijenti s bilo koje strane sveta sada imaju mogućnost da trenutno pogledaju prezentaciju i ponudu određene kompanije čak i kada ne postoji sajt na jeziku koji razumeju, a u nekim slučajevima, sajtovi čak nude opciju prevođenja na razne jezike preko integrisane aplikacije za mašinsko prevođenje.

Ovakva primena mašinskog prevođenja omogućila je i putovanje u inostranstvo bez pratioca u svojstvu prevodioca, komunikaciju bez posrednika, a na kraju, omogućila je i učenje stranog jezika.

Suština mašinskog prevođenja je u uštedi. Međutim, u brojnim slučajevima može se ispostaviti da bi bilo jeftinije poveriti prevod stručnjacima i prevesti ga ponovo. Osim toga, velika je razlika između besplatnih s jedne strane i komercijalnih ili namenski razvijenih alata za mašinsko prevođenje s druge strane. Najbolje rezultate će nesumnjivo dati alat koji je namenski razvijen da ispuni potrebe konkretnog klijenta, ali u tom slučaju cena može predstavljati priličan problem za mnoge.

Radi postizanja optimalnih rezultata u primeni sistema za mašinsko prevođenje neophodno je da davaoci prevodilačkih usluga i njihovi klijenti budu unapred svesni svih mogućnosti, ograničenja i očekivanja.

Budućnost mašinskog prevođenja i prevodilačke profesije

Razmotrivši sve što mašinsko prevođenje može da ponudi, kao i njegova brojna ograničenja, stiče se utisak da je budućnost mašinskog prevođenja u automatizovanju dela posla koji obavljaju prevodioci. Verovatno najznačajnija primena mašinskog prevođenja, odnosno nečega veoma srodnog, jeste ona u alatima za prevođenje pomoću računara (CAT). Rad stručnih prevodilaca i proces lokalizacije je danas praktično nezamisliv bez primene ovih alata, odnosno funkcija koje oni pružaju, uključujući integrisane rečnike, mogućnost pretraživanja, zamene, prepoznavanja, traženja ranije prevedenih termina, analize obima i karakteristika teksta, terminološkog upravljanja, kreiranja prevodilačke memorije na osnovu postojećeg prevoda u cilju olakšavanja budućeg prevodilačkog projekta itd. Prednosti ovih alata su mnogobrojne, a naročito se ogledaju u zagarantovanoj doslednosti i eliminisanju prevođenja delova teksta koji se ponavljaju, čime se postižu značajne uštede.

Međutim, sve dok računari ne budu u stanju da razmišljaju, mašinski prevodi neće se smatrati pouzdanim prevodima, što je inače najčešće i naznačeno u vidu napomene kako bi se izbegla bilo kakva odgovornost za neadekvatan prevod.

Jedna od posledica razvoja tehnologije mašinskog prevođenja jesu polemike oko toga kakva budućnost čeka prevodioce. Strah za posao i radno mesto je donekle opravdan. Mašine su do sad zamenile ljude na brojnim poljima, međutim sve dok klijenti ne budu spremni da prevod povere mašini umesto stručnjaku za jezik, postojaće prevodilačka profesija. Pri tome, prevodioci se ne trebaju pribojavati za svoju karijeru ništa više od predstavnika bilo koje druge profesije jer automatizacija je uzela maha u svim delatnostima.

Lično iskustvo s mašinskim prevođenjem

Imajući u vidu sve prednosti i nedostatke mašinskog prevođenja, u ovo vreme kada su informacione tehnologije, pristup računaru i internetu postali dostupni većini, najbolji način da se svako uveri u pouzdanost mašinskog prevođenja, ili bar onog modela mašinskog prevođenja koji je besplatan i opštedostupan, jeste da sprovede lični eksperiment. Sve što treba je uneti izvorni tekst npr. na stranom jeziku u odgovarajuće polje u programu za prevođenje i prevod se trenutno generiše. Znanje dotičnog stranog jezika svakako može pomoći da se ustanovi u kojoj meri prevod odstupa od teksta na stranom jeziku, međutim čak i bez znanja izvornog jezika svako je dovoljno kompetentan da proceni da li ciljni tekst na maternjem jeziku ima smisla i da li je u duhu jezika. Pojedini eksperimenti u kojima je tekst prevođen na strani jezik, a zatim ponovo vraćen na izvorni jezik dali su veoma zanimljive rezultate. Na osnovu toga svako može doneti svoj objektivni sud i formirati lično mišljenje o mašinskom prevođenju i njegovoj svrsishodnosti, a u nekim slučajevima moguće je i dobro se zabaviti čitajući smešne prevode tekstova čak i kada izvorni tekst nije nimalo duhovit.

Kao što ime sugeriše, Translation Memory sistem je prevodilačka memorija odnosno tip baze podataka koja se koristi u kompjuterskim programima kreiranim kao pomoć prevodiocima.

Prevodilačke memorije se obično koriste zajedno sa računarski potpomognutim prevođenjem (computer assisted translation /CAT tools), programima za obradu podataka, sistemom za upravljanje terminologijom i višejezičnim rečnicima. Prevodilačka memorija se sastoji od segmenata teksta na izvornom jeziku i njihovog prevoda na jedan ili više ciljnih jezika. Ovi segmenti mogu biti odlomci, pasusi, rečenice ili fraze. Pojedinačne reči nisu u domenu prevodilačke memorije, već se njima bave terminološke baze.

Proces prevođenja sa TM sistemom

Prevodilac prvo unosi izvorni tekst koji treba prevesti u prevodilačku memoriju. Program zatim skenira tekst kako bi pronašao segmente u svojoj bazi podataka i prikazuje ih prevodiocu. Prevodilac pregleda ponuđeni prevod i može da ga prihvati, odbije ili ga modifikuje i zatim koristi tu modifikovanu verziju. U ovom slučaju modifikovana verzija se snima i čuva u bazi podataka. Prilikom korišćenja prevodilačke memorije može se odrediti/koristiti različit stepen poklapanja. Segmente kod kojih nema poklapanja prevodilac mora ručno prevesti. Ovi novi segmenti se sačuvaju u bazi podataka kako bi mogli biti korišćeni u drugim prevodima.

Važno je napomenuti da prevodilačka memorija nije sistem za automatsko prevođenje. Sistem ne razume tekst i ne može sam da prevodi, nego memoriše samo ono što je prevodilac uneo. On služi samo kao pomoćno sredstvo prevodiocu. TM sistem je samo jedna mogućnost/način memorisanja prevoda. On ne proverava da li u prevodu postoje jezičke ili gramatičke greške. Ako je greška memorisana zajedno sa prevodom, ona ostaje u TM sistemu dok god je prevodilac ne otkrije i ispravi.

Pored toga, može se koristiti efikasno samo kada izvorni tekstovi imaju odgovarajući kvalitet. Osim toga, mora se voditi računa o strukturi i doslednosti kod korišćenja terminologije.

Prevodilačke memorije su najkorisnije kod prevoda tekstova u kojima ima dosta ponavljanja, kao što je to slučaj sa tehničkom dokumentacijom (uputstva za upotrebu itd.) i dokumentima koji sadrže specijalizovanu terminologiju. Prevodilačka memorija se ne smatra adekvatnom za književne tekstove zato što tu ima malo ponavljanja.

Prednosti:

• visok kvalitet prevoda
• doslednost terminologije – ovo je važno kada različiti prevodioci rade na istom projektu
• ubrzavanje ukupnog prevodilačkog procesa, skraćenje rokova isporuke i samim tim
• smanjenje cene prevodilačkih projekata.

Lokalizacija softvera

Dok se za prevod većine pratećih materijala vezanih za proizvode kao što su dokumentacija, ugovori o licenci ili marketinški materijal koriste prevodilačke memorije (Translation Memory sistemi) ili različiti alati za upravljanje terminologijom, za lokalizaciju korisničkih interfejsa softverskih proizvoda postoje posebni alati za lokalizaciju.

Alati za lokalizaciju su specijalne softverske aplikacije koje su zasnovane na tehnologiji prevodilačke memorije i dizajnirani su da pomognu prevodiocu pri obradi tekstova korisničkih interfejsa (meniji, dijalozi, sistemske poruke) i u adaptaciji grafičkih elemenata. Jedna od glavnih karakteristika softverskih alata je njihova WYSIWYG (What You See Is What You Get) funkcija. To znači da prevodilac ima mogućnost da vidi trenutnu prevodilačku jedinicu u njenom pravom kontekstu. S druge strane, prevodilac može prilagoditi polja za tekst dužini ciljnog teksta, uređivati slike s tekstom ili kulturološki promenljivim elementima. Pri lokalizaciji se tekst za prevođenje izdvaja iz programskog koda, na kraju se prevedeni tekst vraća u programski kod… Ovi alati imaju obimne funkcije za obezbeđenje kvaliteta kao i mogućnost integrisanja rečnika/glosara.

Softverski proizvodi se mogu funkcionalno podeliti u nekoliko komponenti. Najvažnije komponente u okviru lokalizacije softvera su korisnički interfejs i dokumentacija. Većina projekata lokalizacije počinje sa lokalizacijom grafičkog korisničkog interfejsa aplikacije. To je centralna komponenta lokalizacije.

Sledeće komponente korisničkog interfejsa se lokalizuju: meniji, dijalozi i stringovi (poruke upozorenja, poruke o greškama, statusne poruke, itd.) kao i razni uzorci fajlova koji služe za demonstraciju.

Sve postojeće komande jednog softvera grupisane su u menije. Meni predstavlja listu različitih komandi, tj. opcija. Klikom na jednu od opcija menija, meni se proširuje otvaranjem naniže, pa se ovakav meni naziva i padajući meni. U padajućem meniju svaka opcija može da ima više podopcija, tj. predstavlja grupu više srodnih komandi. Pomoćni meni dobija se klikom na desni taster miša. Meni se pojavljuje na ekranu na mestu klika i u njemu se nalaze komande koje mogu da se primene u tom momentu.

Dijalozi predstavljaju poseban tip prozora koji vam postavlja pitanje, omogućava odabir opcije za izvršavanje nekog zadatka ili pruža informacije.

Prečice (Hotkeys i Shortcuts) su komponente koje se pojavljuju u menijima i dijalozima. Prečica je komanda na tastaturi koja se može posebno pozvati. Odlikuje se podvučenim slovom u imenu menija , stavke menija ili komande, a poziva se odgovarajućom kombinacijom tastera.

Grafički elementi: Ikone su mali grafički simboli kojima se predstavljaju različiti programi, fajlovi i drugi objekti. Pored toga, one služe i za aktiviranje/zadavanje komandi i pokretanje programa.

Dokumentacija

Softver može da sadrži: štampanu dokumentaciju koja uključuje i uputstvo za instalaciju i korisnička uputstva kao i marketinški materijal, registarske kartice itd. i dokumentaciju u mreži: priručnike u mreži, veb stranice i pomoć u mreži.

Pomoć u mreži obično predstavlja najobimniju komponentu prevođenja većine projekata lokalizacije. Prednost pomoći u mreži u odnosu na štampanu dokumentaciju je ta što korisnik može direktno pristupiti pomoći, preko veb stranice ili putem korisničkog interfejsa, bez prekida rada. To se radi tako što se izabere određena tema iz menija Pomoć, klikom na link ili dugme na korisničkom interfejsu ili pritiskom na poseban taster. Pomoć u mreži sadrži direktne odgovore na konkretna pitanja i prikazuje ih u posebnom prozoru ili u posebnom dijalogu. Tekstovi u sistemu pomoći u mreži su podeljeni na manje delove/oblasti, tako da korisniku ne treba puno vremena da pronađe željene informacije. Struktura pomoći u mreži sledi princip hiperteksta. To znači da može da se prelazi/skače iz jednog odeljka u drugi.

O prevođenju marketinških tekstova smo već pisali u okviru usluga koje pruža naša prevodilačka kompanija, ali u ovom tekstu želimo da naglasimo od čega zavisi dobar prevod marketinškog teksta.

Preduslovi za dobar prevod marketinškog teksta

Kao preduslovi za dobar prevod marketinškog teksta pojavljuju se:

• detaljno istraživanje
• vođenje računa o porukama tekstova
• uslovi za dobar prevod
• obraćanje pažnje na izgled, raspored i formatiranje teksta
• poštovanje stila i jezika kompanije
• formiranje atraktivnih naslova
• poznavanje načina navođenja citata i navoda
• kontrola

Istraživanje

Prevodilac pre svega treba da „upozna“ kompaniju čiji tekst prevodi. To podrazumeva njene proizvode i usluge, klijente odnosno ciljnu publiku, ali i generalni karakter kompanije. Ove informacije se pre svega mogu naći na zvaničnim veb prezentacijama. Tu prevodilac može da stekne uvid u jezik, terminologiju, stil, pa čak i da nađe već prevedene slične tekstove i, ukratko, nauči jezik konkretne kompanije.

Poruka teksta

Još važnija od prikladnog jezika i stila kompanije je sama poruka koja se prenosi određenim tekstom. Prevodioci imaju naviku da tokom čitavog prevodilačkog procesa budu usredsređeni na to kako da prevedu konkretan tekst s naglaskom na jezik i reči, međutim, kod marketinškog prevođenja potrebno je da prvo posvete pažnju samoj poruci, dakle cilju, a ne samo sredstvu. Cilj je preneti kompletan informativni sadržaj izvornog teksta, poštujući pravila ciljnog jezika. Tek kada je poruka potpuno jasna, može se razmišljati o jeziku – potrebno je uočiti preovlađujući stil, eventualne nepoznate termine, tehničku terminologiju, igre reči, kulturološke specifičnosti i sve što bi moglo predstavljati poteškoću i izazov u toku prevođenja.

Uslovi za dobar prevod

Prevodi ovog tipa treba da zadovoljavaju čitav niz kriterijuma: tačnost, doslednost, lingvistički i stilski kvalitet na zavidnom nivou, poštovanje standarda koji važe u kompaniji i državi, poštovanje eventualnih stilskih vodiča, primerenost za upotrebu u kontekstu određenog tržišta i kulture i tekstovi moraju da budu zanimljivi ciljnoj publici i da kod nje izazovu očekivanu reakciju. Kod marketinških tekstova naglasak je na čitljivosti i dinamici te je zbog toga uglavnom poželjno uvoditi sinonime kako jezik ne bi postao monoton. Međutim, postoje slučajevi i kada je obavezno očuvati doslednost, na primer, zvanični slogani kompanije, nazivi kompanija, proizvoda i usluga i sl. uvek se moraju navesti u zvanično važećem obliku.

Izgled, raspored i formatiranje

Formatiranje i izgled su još jedna bitna komponenta u slučaju marketinških tekstova. Uglavnom je potrebno zadržati izvorni izgled teksta, raspored pojedinačnih segmenata, izgled slika i dijagrama koje je u pojedinim slučajevima takođe potrebno lokalizovati itd.

Stil i jezik

Što se stila tiče, on prvenstveno zavisi od same kompanije, njene delatnosti, tipa proizvoda i usluga i ciljne publike, međutim, generalno pravilo je da tekstovi treba da budu zanimljivi, optimistični, afirmativni, da pružaju jasan uvid i korisne informacije, da se u većoj meri fokusiraju na klijente nego na proizvode, odnosno da naglase korist koju će klijenti imati od proizvoda ili usluga. Često je potrebno voditi računa o suptilnim varijacijama i nijansama u značenju jer dovoljno je odabrati manje prikladan sinonim pa da tekst sugeriše nesigurnost kompanije u uspeh i rezultate onoga što reklamira, što bi moglo imati potpuno suprotan efekat od željenog. Marketinški tekstovi često obiluju raznim primerima, poređenjima i metaforama koji su primereni za jedno konkretno tržište i koje je možda potrebno i potpuno promeniti da bi bili primereni nekom drugom tržištu. Takođe je u slučaju kada su tekstovi koji obiluju stručnim i tehničkim izrazima namenjeni opštoj javnosti sasvim opravdano dodavati opise i pojašnjenja kako bi tekst bio razumljiv svima.

U nekim jezicima suviše dugačke rečenice ne zvuče prirodno, te je takođe sasvim opravdano razdvajati ih, a u nekim drugim slučajevima spajati više rečenica, što ukazuje na veću slobodu pri pisanju i prevođenju ovakvih tekstova. Veća sloboda se odnosi i na dužinu teksta. Za razliku od recimo prevođenja sadržaja korisničkog interfejsa, gde prevod uglavnom ne sme da bude puno duži od izvornog teksta, kod marketinških tekstova je uglavnom dozvoljeno da ciljni tekst bude duži od izvornog, međutim, prevodioci takođe trebaju pokušati da prenesu određenu poruku u što manje reči.

Naslovi

Veća sloboda i kreativnost su odlika prevođenja naslova u marketinškim tekstovima, što ponekad može predstavljati priličan izazov. Naslovi moraju da u svega nekoliko reči sažmu sadržaj čitavog pasusa, a ujedno budu upečatljivi, privuku pažnju, zainteresuju čitaoce i ponekad budu inteligentno ili duhovito formulisani. Stoga je pri prevođenju naslova uglavnom dozvoljeno u potpunosti ih promeniti po potrebi.

Citati i navodi

Manja sloboda ili čak potpuno odsustvo slobode postoji u slučaju citiranja i navođenja naslova određenih knjiga, članaka, radova itd. pri čemu se oni moraju preneti u integralnom i neizmenjenom obliku ukoliko su već prevedeni na ciljni jezik, a ukoliko nisu, potrebno ih je navesti u izvornom obliku uz eventualno prevod u zagradi. Takođe je potrebno unapred definisati da li se i na koji način lokalizuju numeričke vrednosti, datumi, valute, titule, zvanja i funkcije, nazivi organizacionih jedinica i organizacija i sl.

Kontrola

I na kraju, potrebno je prekontrolisati prevod s posebnim naglaskom na čitljivost, izraze i konstrukcije u duhu ciljnog jezika i, iznad svega, poruku, jer ono što nikako ne bi trebalo da se desi je bukvalno prevođenje koje može za rezultat imati neozbiljne, smešne ili čak uvredljive prevode, a takvih primera je puno.

Značaj preciznog i doslednog prevoda najjasniji je revnosnim prevodiocima koji svakodnevno prevode sudske, ekonomske, administrativne i druge specijalizovane tekstove, ili pak klijentima manje obazrivih prevodilaca koji su imali tu neprijatnost da zbog pogrešnog prevoda upadnu u finansijske, poslovne, pravne ili druge neprilike.

Većina ovih oblasti zahteva strogo pridržavanje terminologije i formi prevoda koje su uveliko ustaljene što prevodiocima donekle može olakšati posao kada postanu dobro upoznati s datom oblašću. Međutim, kada je reč o prevođenju književnih dela gde se prevodilac mora prilagoditi stilu i tehnici datog pisca, koji često koristi raznolike kreativne slobode i mogućnosti svog jezika, pravila se znatno menjaju. U tom slučaju od prevodioca se očekuje da i sam učestvuje u kreativnom procesu i da rečima ciljnog jezika kod čitalaca prevedenog dela izazove ista osećanja i utiske koje je originalni autor izazvao kod svojih čitalaca.

Jedan od književnih tipova najtežih za prevođenje, iako možda ne deluje tako na prvi pogled, jeste dečija književnost. Književnost namenjena deci igra veliku ulogu u ranom razvoju pozitivnih čitalačkih, ali i mnogobrojnih drugih navika, i prava dečija knjiga može privući i decu koja su se do tada ustručavala od čitanja. S obzirom na to da se deca koja čitaju i koja su uključena u svet književnosti mogu smatrati samo pozitivnom odlikom svake jezičke grupe, bitno je obezbediti dovoljnu raznovrsnost dečije književnosti na jednom jeziku, a to je zadatak izdavača i prevodilaca. Srećom, prevođenje dečije književnosti izuzetno je rasprostranjeno, što je naročito tačno za knjige koje uspeju da u različitim kulturama i na različitim jezicima istovremeno privuku primarnu publiku, odnosno decu, i budu prihvatljive odraslima koji su najčešće autoritet pri odabiru knjige. O tome svedoči i činjenica da ako izuzmemo Bibliju i druge religijske tekstove, književno delo s najvećim brojem prevoda na druge jezike je „Pinokio“ koji je prema nekim izvorima preveden na oko 250 jezika. Približan broj prevoda imaju i „Mali princ“, „Alisa u zemlji čuda“, a pri vrhu liste su i bajke Hansa Kristijana Andersena, serijal „Hari Poter“ i drugi klasici dečije književnosti.

Rasprostranjenost dečije književnosti na različitim jezicima ne ukazuje na jednostavnost njenog prevođenja. Naprotiv, visoka potražnja za ovim tipom književnosti ukazuje na sposobnost i volju prevodilaca da se uhvate u koštac sa veoma zahtevnim zadacima. Mnoštvo takvih zadataka može se naći u serijalu „Hari Poter“ koji, kao i veliki broj drugih klasika dečije književnosti, opisuje svet pun natprirodnih i magičnih likova i pojava koji često zahtevaju stvaranje sasvim novih reči. U drugoj knjizi serijala, glavni junak nailazi na dnevnik osobe pod imenom Tom Marvolo Riddle (Tom Marvolo Ridl) za koga će se kasnije ispostaviti da je glavni zlikovac – Lord Voldemort, te da je prvo ime bilo anagram: Tom Marvolo Riddle – I am Lord Voldemort (Ja sam Lord Voldemor).

Na mnogim jezicima prevodioci su promenili srednje ime što je dalo zadovoljavajuće rezultate (npr. nemački: Tom Vorlost Riddle – Ist Lord Voldemort). Među njima je i srpski: Tom Mervolodomos Ridl – To smo mi Lord Voldemor gde je ipak došlo do popriličnog razilaženja s originalom jer je umesto jednine upotrebljena množina. Veliki broj prevoda je ipak izostavio činjenicu da prezime Riddle (zagonetka) nagoveštava obrt koji će uslediti. Jedan od retkih prevoda koji su uspeli da reprodukuju dvostruko značenje prezimena je francuski: Tom Elvis Jedusor – Je suis Voldemort. Pored anagrama, u ovom prevodu prisutan je i dodatni nivo igre rečima jer se prezime Jedusor može protumačiti kao „jet du sort“ ili „jeu du sort“ što znači „baciti čini“ odnosno „igra činima“ što se itekako uklapa u čarobnjački svet knjige. Ovaj primer pokazuje da se uz pravu dozu kreativnosti i strpljenja mogu prevesti i najzahtevnije dečije knjige ma koliko neobične i maštovite bile. Razmena knjiga putem prevođenja poboljšava komunikaciju između mladih čitalaca različitih zemalja čineći je bogatijom i trajnijom. Time se formira razumevanje i osećaj bliskosti s drugim kulturama što stvara povoljne uslove za dalji razvoj i očuvanje svetskog književnog nasleđa.

Prvi uslov koji mora da ispuni neko ko želi da bude prevodilac jeste da dobro zna svoj maternji jezik. To možda zvuči jednostavno, ali mnogo je teže nego što se čini.
U današnje vreme uticaj engleskoj jezika je toliko jak da je teško odupreti mu se. Srpski jezik, kako pisani tako i govorni, obiluje primerima upotrebe engleske norme, i to na svim jezičkim nivoima: pravopisu, gramatici, semantici, pragmatici. Na taj način se krše pravila srpskog jezika, a ono što je nepravilno postaje prihvaćeno i rasprostranjeno.

U maju ili u Maju? Da li vam izgleda čudno kada pročitate da se neki događaj desio 12 Maja 1987-e godine? Ili ako naiđete na vest o Prvoj Evropskoj ligi? U ova dva primera mogu se primetiti pravopisne norme koje se vrlo često pogrešno preuzimaju iz engleskog jezika. Za razliku od engleskog, na srpskom jeziku prilikom pisanja datuma posle brojeva uvek idu tačke, a nazivi meseci se pišu malim slovom (12. maj 1987. godine). U slučaju višečlanih naziva organizacija, ustanova, preduzeća itd., velikim početnim slovom piše se samo prva reč, a pridevi izvedeni od vlastitih imenica sa nastavkom -ski uvek se pišu malim početnim slovom. (Prva evropska liga).

Da li idete na koncert Robi Vilijamsa ili Robija Vilijamsa? Novine često pišu o bestseler listama, piling smesama, i raznim poznatim ličnostima, poput Bred Pita, Robi Vilijamsa, Dejvid Bekama. Ovakve konstrukcije ne samo što su neprirodne u srpskom jeziku, nego su i nepravilne i ilustruju upotrebu engleskih pravila na nivou gramatike. Umesto bestseler lista pravilno je reći lista bestselera, umesto piling smesa – smesa za piling, a kada su poznate ličnosti u pitanju, potrebno je koristiti odgovarajući padež ne samo u prezimenu nego i u imenu. Dakle, novine treba da pišu o Bredu Pitu, Robiju Vilijamsu i Dejvidu Bekamu.

Uloguj se, selektuj, edituj, sejvuj, izloguj se Međutim, upotreba engleskog jezika nekada može da bude opravdana, posebno na nivou semantike, na primer, kada je reč o računarstvu, oblasti koja se razvija neverovatnom brzinom i to u zemljama engleskog govornog područja. Stoga, sasvim je razumljivo da u srpskom jeziku koristimo reči poput interfejs, softver, hardever, kursor, pa čak i reči kao što su guglati pomoću kojih možemo da se izrazimo mnogo sažetije. Problem nastaje kada u srpskom jeziku koristimo engleske reči, a da za tim nema nikakve potrebe. U tekstovima koji se bave računarima svakodnevno mogu da se pročitaju izrazi poput apdejtovati, editovati, (u/iz)logovati se, selektovati itd. Ti izrazi su se toliko odomaćili u srpskom jeziku da ih većina razume i koristi bez razmišljanja. Ali, prevodioci treba da se zapitaju kako čitaocu koji ne zna engleski jezik zvuči kada pročita da je neki program potrebno apdejtovati, neki dokument editovati itd., a da pri tom za svaki od ovih primera postoji odgovarajuća reč na srpskom jeziku: apdejtovati – ažurirati, editovati – urediti, (u/iz)logovati se – prijaviti se/odjaviti se, selektovati – odabrati.

Mislite o tome! Ali bolje je da razmislite! Kada je nivo pragmatike u pitanju, čitave diskursne formule se uvoze iz engleskog jezika, najčešće putem bukvalnog prevoda nestručnih prevodilaca. Na primer, novine pišu o tome kako je fan faktor udario u plafon, kako agent glumce stalno drži zauzetim, ili kako je poznati glumac pitao svoju izabranicu da se uda za njega. Umesto toga, trebalo bi da pišu o tome kako je faktor zabave dostigao vrhunac, kako agent glumcima uvek nalazi nove poslove, te o tome kako je poznati glumac zaprosio svoju izabranicu.

Većina ovih primera loše i nepravilne upotrebe srpskog jezika dolazi iz novina i časopisa koji se objavljuju na srpskom jeziku, ali koji svoj materijal najčešće preuzimaju iz stranih. Taj materijal se potom brzinski i nestručno prevodi i takav stiže do čitalaca i rasprostranjuje se, te se nepravilna upotreba jezika može primetiti i u tekstovima koji nisu prevedeni već pisani na srpskom jeziku, pa čak i u svakodnevnom govoru.

Mašinsko prevođenje je danas veoma dostupno, brzo je, jednostavno, i što je često najvažnije, besplatno. Zbog svega toga mu je teško odoleti, ali ipak uvek ostaje pitanje koliko je ono pouzdano. Jedan od svega nekoliko primera uspešne upotrebe mašinskog prevođenja jeste METEO sistem koji su televizijske stanice u Kanadi koristile za prevođenje vremenske prognoze sa engleskog na francuski jezik i obrnuto.

Taj sistem je bio u upotrebi još od davne 1981. godine, a poslednja verzija je nastala 1997. godine, koja se koristila sve do 2001. godine, nakon čega je METEO sistem zamenjen konkurentskim programom. Samo postojanje konkurentskih programa jasno govori o tome koliko je ovaj sistem bio uspešan, a njegovom uspehu značajno je doprinela vrsta tekstova koji su se prevodili pomoću njega. To su bili podaci iz vremenske prognoze – uvek jasni, precizni i jednostavni tekstovi, gotovo poput formula, koje je bilo potrebno preneti iz jednog sistema, engleskog, u drugi, francuski, i obrnuto. Mašinsko prevođenje može da bude korisno i vrlo zgodno kada je potrebno samo razumeti ideju ili poruku teksta na stranom jeziku. U takvim slučajevima, tačan prevod nije prioritet. Dovoljno je samo shvatiti o čemu je reč. Međutim, u svim ostalim situacijama mašina ne može da se meri s čovekom. Da bi mašina mogla pravilno da prevede neki tekst, ona mora prvo da ga razume, a za to je potrebno dobro poznavanje kako izvornog tako i ciljnog jezika.

Jezici su ljudske tvorevine, podložne nepravilnostima i promenama kojima čovek može da se prilagodi veoma lako, dok mašina za to nije sposobna. Kako su jezici, uključujući naravno i srpski jezik, vrlo složeni po pitanju gramatike, mašinskim prevođenjem je gotovo nemoguće dobiti gramatički pravilan prevod. Osim toga, česti su i problemi poput neprepoznavanja reči (koja zbog toga ostaje na izvornom jeziku) ili pogrešnih prevoda, kada mašina ne uspe da prepozna koje od više značenja jedne reči je upotrebljeno – višeznačnost je zapravo jedna od najtežnih prepreka koje mašinsko prevođenje mora da savlada na putu svog razvoja. Naslov ovog članka dobijen je mašinskim prevođenjem sa engleskog jezika. Tekst To Use Machine Translation or Not to Use – That’s the Question upisan je u program za mašinsko prevođenje i rezultat je sledeći: „To Use mašinsko prevođenje , ili da ne koriste – To je pitanje“.

Ovaj kratki tekst sadrži najmanje tri problema koje mašinsko prevođenje nosi sa sobom. Prvi problem je neprepoznavanje reči, zbog čega je deo teksta ostao nepreveden, tj. na engleskom jeziku. Drugi problem je gramatička nepravilnost prevoda zbog koje tekst zvuči „slomljeno“. I treći problem je pravopis, tj. nepravilna upotreba velikog slova u poslednjem delu naslova. Još jedan problem sa kojim se mašina ovde susrela jeste neprepoznavanje rečenice iz Hamleta, poznate drame Vilijama Šekspira: „To be, or not to be, that is the question“. To neprepoznavanje je onemogućilo mašini da proizvede prevod sličan već ustaljenom prevodu te rečenice na srpski jezik: „Biti ili ne biti – pitanje je sad“, a koji bi glasio „Koristiti mašinsko prevođenje ili ne koristiti – pitanje je sad“.

Iako se mašinsko prevođenje konstantno razvija i unapređuje, pitanje je da li će ikada moći da zameni živog prevodioca. U određenim slučajevima, kao što je vremenska prognoza, već sad zamenjuje ljude. Međutim, svi složeniji prevodi zahtevaju ljudske intelektulane veštine, koje uključuju razmišljanje, zdrav razum, poznavanje sveta i intuiciju, a upravo to ljude razdvaja od mašina – mašine računaju, a ljudi razmišljaju, te stoga mašine ne mogu da proizvedu prevode koji su jednakog kvaliteta kao prevodi živih prevodilaca. To će možda biti moguće kada se veštačka inteligencija dovoljno razvije i mašine budu sposobne da simuliraju ljudsko razmišljanje – kada mašine nauče da razmišljaju svojom glavom.

Da li ste vi „željni dabar“? Da li ste nekada „zakoračili svojom najboljom nogom“? Ukoliko vam ova pitanja nemaju smisla, nema razloga za brigu. A ukoliko ste se ranije sretali sa ovakvim pitanjima na srpskom jeziku, to znači da ste imali posla sa lošim prevodiocem.

Prevođenje najjednostavnijih rečenica i izraza sa stranog na maternji jezik vrlo često je komplikovan zadatak, iako na prvi pogled možda ne deluje tako. Poseban izazov za sve prevodioce predstavljaju idiomi, koji su specifični za svaki jezik. Prvi zadatak prevodioca je da sam idiom prepozna, da razume njegovo značenje. Bez uspešno završenog ovog koraka, prevod ne vredi ni nastavljati jer će rezultat biti tekst koji čitaoci neće moći da razumeju. Međutim, izazovi se tu ne završavaju. Čak i kada prevodilac razume značenje idioma na stranom, u ovom slučaju engleskom jeziku, prostora za grešku i dalje ima. Sledeći zadatak je pronalaženje odgovarajućeg idioma na jeziku na koji se prevodi, u ovom slučaju na srpskom jeziku. Pritom postoje slučajevi kada jedan idiom može da se prevede na nekoliko načina te tada prevodilac mora da odabere onaj pravi. Svi ovi problemi biće ilustrovani sa nekoliko primera koji se često mogu čuti u poslovnom okruženju.

Da li je važno koračati svojom najboljom nogom?

Engleski idiom to put one’s best foot forward je izraz specifičan je za poslovni engleski. Ukoliko prevodilac ne bi prepoznao da je reč o idiomu, mogli bismo dobiti prevod koji glasi zakoračiti svojom najboljom nogom. Mora se priznati da takav prevod nema mnogo smisla. Ako bi se potrudio, čitalac bi možda i mogao da dokuči značenje, ali čitalac nikako ne treba da se nađe u takvoj situaciji. Značenje ovog idioma je „uložiti najveće napore”, što je sasvim razumljivo na srpskom jeziku.

Međutim, to nije jedini način da se ovaj idiom prevede. Moguće je upotrebiti i prevode zapeti iz sve snage, iz petnih žila ili dati sve od sebe. Odabir jednog rešenja zavisi od poruke koju tekst šalje, kao i od situacije u kojoj se to rešenje koristi, a prevodilac sam mora da proceni koje rešenje je najbolje u datom kontekstu, uzimajući u obzir niz faktora, poput ciljne publike i formalnosti teksta.

Da li željni dabar uspeva u svemu?

Šta bi na srpskom jeziku značila fraza željni dabar? Jasno je da je reč o nekome ko je željan, ali zašto dabar? Zato što je upravo ta životinja poznata kao vredan radnik. U engleskom jeziku postoji još jedna fraza koja naglašava tu osobinu dabrova, a ona glasi to work like a beaver, što znači „raditi kao dabar”, odnosno „raditi neumorno i bez prestanka”. Sada je jasnije kako je ova fraza nastala na engleskom jeziku, a malo je jasnije i njeno značenje.

Izraz to work like a beaver prevodi se izrazom raditi kao krtica jer u srpskom jeziku ljude ne nazivamo dabrovima. Stoga je potrebno pronaći odgovarajući idiom na srpskom jeziku koji bi preneo značenje „ambiciozne osobe koja se mnogo trudi da bi uspela”. Jedna od mogućih opcija za prevod je imenica laktaš. Ali da li je to najbolje i pravo rešenje? U srpskom jeziku reč laktaš često ima pogrdno značenje. Ona opisuje nekoga ko se gura i agresivan je u svojim pokušajima da uspe.

Dakle, ovo jeste jedan od mogućih načina da se prevede taj idiom. Međutim, šta prevodilac može da učini u situacijama kada želi da upotrebi neutralniji izraz, a takav idiom ne postoji na srpskom jeziku? Tada prevodilac mora da pronađe izraz koji ima najbliže značenje engleskom idiomu te najbolje opisuje potrebno značenje. Recimo, može da upotrebi izraz revnostan radnik, ili samo pridev ambiciozan, ili kombinaciju prideva ambiciozan i vredan. Na ovaj način se ne prenosi idiom, ali se prenosi njegovo značenje, čime se u najvećoj meri ispunjava zadatak koji je stavljen pred prevodioca.

Iako srpski i engleski jezik imaju mnoštvo idioma i fraza čije prevođenje ne predstavlja težak zadatak zbog njihovih sličnosti (na primer, engleska fraza ace up one’s sleeve prevodi se srpskom frazom kec u rukavu), značajan je broj onih koje su vrlo različite i za čije je prepoznavanje potrebno odlično znanje oba jezika, što je i jedna od najvažnijih karakteristika dobrog prevodioca.