Audio-vizuelno prevođenje odnosi se na prevođenje verbalnih aspekata audio-vizuelnih sadržaja kao što su filmovi, serije, televizijske emisije, video zapisi objavljeni na različitim veb-sajtovima i sl. Ovaj vid prevođenja sa sobom nosi dodatne izazove pored svih onih sa kojima se prevodioci susreću u prevođenju uopšte. Naime, u ovakvim sadržajima tekst koji se prevodi nije samostalan i nezavistan, već predstavlja deo jedne veće celine i tako se mora i tretirati. Dok je zadatak prevodioca da prenese verbalni sadržaj s jednog jezika na drugi, vizuelni sadržaj ove celine ostaje potpuno isti kao u originalu.

Sinhronizacija i titlovanje

Postoje dva načina prenošenja verbalnog sadržaja u okviru audio-vizuelnog prevođenja: sinhronizacija i titlovanje. Sinhronizacija predstavlja proizvodnju teksta u usmenom obliku na osnovu prevedenog pisanog transkripta usmenog teksta na izvornom jeziku. Ovaj oblik prevođenja nameće obavezu da se ciljni tekst što više  odudara sa izvornim kako u smislu dužine reči i rečenica, tako i u pokretima usta govornika koji ne bi trebalo da previše odstupaju od teksta koji gledalac čuje. Drugi način jeste titlovanje, koje je sa izuzetkom novijih dečjih filmova, u našoj zemlji daleko zastupljeniji oblik prenošenja verbalnog sadržaja. Međutim, ovaj vid prevođenja teksta  ostavlja prevodiocu mnoga ograničenja, kako kvantitativna, koja zavise od prostornih i vremenskih faktora tehničke prirode, tako i kvalitativna, koja se odnose na vizuelni kontekst u kom se tekst javlja. Neka od kvantitativnih ograničenja kojih se prevodilac mora pridržavati su sledeća:

  • jedan red prevoda (tj. titla) ne bi trebalo da ima više od 37 karaktera;
  • u isto vreme ne bi trebalo da više od dva reda prevoda budu prikazani na ekranu;
  • prelazak u novi red trebalo bi da se nalazi na mestu pauze u govoru, a idealno na kraju rečenice;
  • jedna instanca prevoda trebalo bi da se zadrži na ekranu najmanje 1,5 sekundi;
  • pojavljivanje i nestajanje prevoda trebalo bi da bude sinhronizovano sa izgovaranjem odgovarajućih delova teksta na izvornom jeziku.

U skladu sa ovim ograničenjima, prevodilac je često primoran da unese određene promene u tekst. I te promene mogu biti kvantitativne, koje se odnose na  ojednostavljivanje vokabulara, sintakse, spajanje kratkih dijaloga i izostavljanje delova teksta za koje prevodilac proceni da nisu relevantni, i kvalitativne, koje obuhvataju svođenje jezika na jasan standardni jezik koji utiče na karakterizaciju likova i opšti utisak koji neki dijalog ostavlja.

Sva ova i mnoga druga pravila moraju se poštovati kako bi se krajnjem korisniku, odnosno gledaocu, omogućilo da nesmetano prati radnju i istovremeno čita prevod koji upotpunjuje ukupan audio-vizuelni sadržaj i kako bi se kreirao odgovarajući doživljaj koji gledalac ima dok gleda dati sadržaj. Nažalost, upravo zbog prisutnosti izvornog teksta u vidu auditivnog sadržaja, gledaoci ponekad imaju običaj da kritikuju prevod i prevodioca upravo zbog toga što nisu svesni svih navedenih ograničenja koji prevodiocu otežavaju posao.



Internet je postao glavni resurs za pronalaženje robe, usluga i informacija širom sveta, a da bi se potencijal ove globalne mreže maksimalno iskoristio, potrebno je ponuditi sajt na jezicima relevantnih tržišta.

Koristi su mnogobrojne – od trenutnog povećanja ciljne publike i baze klijenata do konstantnog jeftinog reklamiranja koje gotovo da ne poznaje (državne) granice.
U ovo doba internacionalizacije, uspešne kompanije moraju razmišljati globalno. Bez obzira da li su već postigle maksimum u svojoj lokalnoj sredini i državi, nema razloga da zahvaljujući prevedenoj i lokalizovanoj veb-stranici ne dopru i do drugih tržišta. Pri tome, troškovi prevođenja, koji se u nekim slučajevima množe s velikim brojem relevantnih jezika, kao i troškovi hostovanja za svaku pojedinačnu jezičku verziju sajta, predstavljaju investiciju i zanemarljivi su kada se ima u vidu potencijalna korist.

Šta pokazuju studije?

Studije su pokazale da većina korisnika interneta radije pretražuje informacije na svom, u većini slučajeva, maternjem jeziku, a kada se uzme u obzir da u poslovnom svetu nije reč o pukom surfovanju internetom, nego se vrlo ozbiljno traže resursi, roba i partneri, kompanije bi na svojim veb-prezentacijama trebalo da nude najbolje moguće korisničko iskustvo i sadržaj koji je posetiocima razumljiv – dakle na njihovom jeziku.

Nova tendencija u poslovnom svetu i marketingu je izrada sajtova orijentisanih na klijente, a jedan od načina da se to postigne jeste preveden sajt, čime se ostavlja dodatni utisak sigurnosti, poverenja i uvažavanja. Kompanije tako pokazuju da poštuju različite kulture i klijente koji govore drugim jezikom. Takođe se ističe međunarodni karakter kompanije, tj. činjenica da je ona prerasla okvire svoje male lokalne sredine i da je spremna da „osvoji“ svet ili, za početak, region.

Osim toga, potrebno je držati korak s konkurencijom. Ako konkurentske kompanije već imaju sajt na više jezika, a vaša kompanija ga nema, krajnje je vreme da ih sustignete. Ako, međutim, konkurencija ne nudi ovu pogodnost, imate mogućnost da preuzmete vođstvo i utvrdite svoju poziciju na stranim tržištima pre ostalih.

Višejezične veb-stranice nije puko prevođenje

Ipak, izrada višejezične veb-stranice nije puko prevođenje. Ona zahteva poznavanje ciljne publike, lokalne kulture i običaja. Potrebno je angažovati stručnjake i bez obzira na troškove prevoda pomnožene brojem relevantnih jezika, potrebno je odoleti iskušenju da se koristi Google Translate ili jeftini plugin-ovi za automatsko prevođenje koji su pre garancija pogrešnog i neadekvatnog nego dobrog prevoda. Za one koji su ozbiljni u nameri da dopru do globalnog tržišta, jedina opcija jeste angažovanje stručnih prevodilaca i prevodilačkih agencija. Takođe je bitna tehnička strana, tj. organizacija sajta i u ovom slučaju, način na koji se sajt prilikom pregledanja prebacuje na željeni jezik jer ako posetioci ne nađu opciju da to urade u svega nekoliko sekundi, vrlo je verovatno da će napustiti sajt.

Pokazalo se da među opcijama za povećanje prepoznatljivosti brenda, proizvoda ili usluga na stranom tržištu upravo prevođenje daje najveće benefite uz najmanje ulaganje jer ne postiže se samo prenošenje informacija, nego time što govori lokalni jezik, kompanija ujedno gradi imidž i uspostavlja odnos s lokalnim tržištem. U suštini, to je najjeftinija reklama.

Optimizacija pretraživača – SEO

U svemu ovome, posebno mesto zauzima SEO (optimizacija pretraživača), kao način maksimalnog iskorišćavanja potencijala veb-prezentacije, tj. dopiranja do što šireg kruga potencijalnih klijenata. Pretraživači, kao što je Google, prednost pri prikazivanju rezultata pretrage daju upravo višejezičnim sajtovima, što znači da će vam višejezični sajt omogućiti da budete relevantniji i prepoznatljiviji na internetu. Naravno, i ovo je posao za stručnjake jer ako se SEO ne odradi ili se odradi na nestručan način, veb-stranica kao da ne postoji jer je korisnici interneta ne dobijaju u rezultatima pretrage.

U današnjem poslovnom svetu i na internetu koji kompanijama omogućava prisustvo i reklamiranje gotovo bilo gde na svetu u svako doba dana, višejezični sajtovi predstavljaju logičan razvoj i standard u poslovanju i marketingu.



Često nam se desi da donosimo zaključke o drugima na osnovu njihovog načina izražavanja, naročito kada te osobe ne poznajemo dovoljno. Ljudi koji žive u gradovima mogu s visine gledati na ljude sa sela, ili stanovnici jednog kraja mogu smatrati one iz drugih delova zemlje „manje pismenima“, a sve to na osnovu jezika ili dijalekta kojim govore. Nije redak ni slučaj da se učenici stranih jezika odluče za određenu varijantu, npr. za britanski engleski umesto američkog, zato što im „bolje zvuči“ ili zato što tu varijantu smatraju po nečemu boljom. Sve ovo može se objasniti pojmom prestiža.

Prestiž

Prestiž je termin kojim se u sociolingvistici označava nivo uvažavanja koji jedan jezik ili dijalekt dobija u okviru svoje jezičke zajednice, a u odnosu na druge jezike ili dijalekte koji se takođe koriste. Tačnije rečeno, za jezik se može reći da ima prestiž ukoliko ga određeno društvo smatra pravilnijim, odnosno na bilo koji način superiornijim u odnosu na druge jezike ili dijalekte. Najčešće je to takozvana standardna varijanta jezika, koja se još naziva i standardni jezik ili književni jezik, mada u nekim slučajevima može doći i do dominacije stranog jezika.
U današnje vreme postoji ogromna potreba za znanjem stranih jezika, pa je i tu lako uočiti prestiž koji uživaju određeni jezici. Tipičan primer ovoga jeste globalna dominacija engleskog jezika, kao i drugih jezika koji su svojevremeno bili jezici kolonizatora. Oni koji govore neki od prestižnih stranih jezika smatraju se učenijima, pa će se često videti da ljudi iz hobija uče engleski, nemački, francuski i druge evropske jezike, a mnogo ređe se dešava da ljudi uče neki od jezika nacionalnih manjina njihove zemlje. Objašnjenje postoji: jezici manjine retko kad imaju prestiž.

Međutim, postoje određene manjine u svim društvima koje ipak uživaju u nekoj vrsti prestiža – viši slojevi društva, aristokratija, intelektualci i sl. Naime, jezik ili njegova pojedinačna obeležja – akcenat, gramatika ili vokabular – svoj prestiž dobijaju upravo na osnovu prestiža one društvene grupe koja ih koristi. Istraživanja u različitim društvenim zajednicama su pokazala da pripadnici nižih društvenih staleža često pribegavaju imitaciji govora pripadnika viših društvenih staleža, kako bi izbegli diskriminaciju ili generalno smanjili uticaj koji njihov izvorni govor može imati na njihov identitet u društvu. Samim tim, ovaj odnos između identiteta i prestiža određenog jezika može umnogome uticati na izražavanje i jezik različitih naroda, rasa i polova.

Otvoreni i skriveni prestiž

Bitno je spomenuti i da prestiž umnogome zavisi od konteksta i sredine. Tako možemo razlikovati dve vrste prestiža: otvoreni i skriveni. Otvoreni prestiž obuhvata one osobine i forme jezika koje su u vezi sa standardnim jezikom, odnosno jezikom koji oslikava nečiju moć i status u društvu. Primer ovoga je tzv. „BBC engleski“, koji je dugo bio standard za sve one koji žele da zvuče obrazovano. S druge strane, skriveni prestiž obuhvata one osobine i forme svakodnevnog jezika ili dijalekta koje sa sobom nose pripadnost određenoj zajednici, solidarnost i identitet neke grupe. Iz ovoga proizilazi da se u mnogim društvenim sredinama lakše prihvataju ljudi koji zvuče kao da tu pripadaju, na osnovu svog naglaska ili izbora reči, u odnosu na one koji zvuče „standardno“.

Ako ikada budete osećali frustraciju dok govorite na stranom jeziku jer ne zvučite kao izvorni govornik, setite se da postoji niz različitih dijalekata tog istog jezika. Prema mišljenju savremenih lingvista nijedan jezik nije sam po sebi bolji od drugog i svaki jezik ili dijalekt se zasniva na svojim unutrašnjim pravilima i sistematičnosti. Najbitnije je da nas ljudi razumeju, a to šta će o nama da misle je sporedno.



Na svetu postoji oko 7.000 jezika. Vremenom neki jezici nestaju, nastaju novi i menjaju se postojeći. O jezicima i jezičkim zajednicama se mnogo zna i uči. Međutim, čini se da se do danas vrlo malo pažnje posvećuje znakovnom jeziku koji se zbog svog bezvučnog oblika često ni ne smatra ravnopravnim jezikom nego više oblikom pantomime za sporazumevanje. Da li je zaista tako jednostavno?

Već 2015. godine je na svetu bilo oko 360 miliona ljudi bez sluha, što ne uključuje nagluve. Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije, do 2030. godine će gubitak sluha biti jedna od sedam najčešćih ograničenja kvaliteta života. I pored toga se znakovnom jeziku, koji je pogođenim osobama neophodan, posvećuje veoma malo pažnje. Laici ga doživljavaju kao pantomimu, jednostavnu gestikulaciju kojom se predstavljaju dobro poznate pojave iz svakodnevice. Međutim, znakovni jezik je daleko bogatiji od toga.

Znakovni jezik

Tokom poslednjih vekova nastalo je oko 200 različitih znakovnih jezika. Tek sada su naučnici počeli da prate razvoj znakovnog jezika, a njegovo bogatstvo i različitost širom sveta su ih iznenadili. Britanski znakovni jezik se bitno razlikuje od japanskog, švedskog ili irskog. Kod znakovnog jezika se ne radi samo o samim znakovima, nego i o položaju glave i gornjeg dela tela, o pokretima obrva i kapaka i pokretima usta. Kada se, na primer, rukom oblikuje čaša koja se drži na ustima, značenje je „Pijem“. Kada su, međutim, podignute obrve, značenje se menja: „Da li pijem?“. Za razgovor znakovnim jezikom je, dakle, potrebna pažnja i sposobnost opažanja sitnih promena.

Iako se znakovni jezik deli na različite jezike i dijalekte, i ovde postoji „svetski jezik“. To je American Sign Language (ASL), znakovni jezik koji je do danas najviše istražen i koji se koristi u Americi i Kanadi, ali i u Latinskoj Americi, Africi i Jugoistočnoj Aziji. Zanimljiv je „International Sign“, znakovni jezik koji se razvija spontano i bez pravila da bi se premostila razlika prilikom susreta dva govornika različitih znakovnih jezika. Zahvaljujući tom dinamičnom i kreativnom jeziku, čovek iz Nemačke, na primer, može u roku od par sati potpuno da se sporazume sa čovekom iz Kine i da razmeni misli čak i o kompleksnim temama kao što su politika, umetnost, humor itd. Tako nešto je teže ostvarivo govornim jezikom, koji u tim situacijama uglavnom upotpunimo univerzalno razumljivim gestovima, a često se i stidimo da uopšte progovorimo kad ne znamo jezik sagovornika.

Abeceda znakovnog jezika

Zanimljivo je da su se različiti znakovni jezici potpuno drugačije širili svetom nego govorni jezici. Prvu abecedu znakovnog jezika kreirao je španski monah Melhior de Jebra u 16. veku. Razvoj znakovnog jezika nije bio linearan proces. Postojalo je više izvornih mesta: Madrid, Pariz, Beč, London i Stokholm. Austrijski znakovni jezik je bio vrlo produktivan i uticao je na nemački, danski, norveški, poljski i ruski znakovni jezik. Znakovni jezik iz Pariza, s druge strane, širio se više s druge strane okeana – na primer u Indiji i Australiji. Za razliku od govornog jezika, znakovni jezik Engleza i Amerikanaca se značajno razlikuju. Danas je razvijena aplikacija koja olakšava komunikaciju između „govornika“ različitih znakovnih jezika. Slično kao u drugim oblastima, tehnika i pomaže i odmaže – mnogim jezicima već sad preti nestajanje.

U različitim zemljama ne razlikuje se samo znakovni jezik sam po sebi, nego i ophođenje prema ljudima i klasifikacija ljudi koji se tim jezikom služe. Dok se u Nemačkoj na primer gluve osobe smatraju osobama sa invaliditetom, u Brazilu se tretiraju više kao jezička manjina. To se primećuje u njihovoj svakodnevici: na brazilskim aerodromima, na primer, su postavljeni avatari sa znakovnim jezikom. Osim toga, broj govornika znakovnog jezika u Brazilu koji nisu gluvi konstantno raste.

Poteškoće gluvih i nagluvih

Nažalost, većina zemalja ljude bez sluha ili sa ograničenjem sluha smatra osobama sa invaliditetom. Mnogi gluvi ili nagluvi se suočavaju sa poteškoćama u nalaženju posla, težim pristupom zdravstvenoj ili psihološkoj pomoći i socijalnom izolacijom. Velika je nesigurnost kada se radi o obraćanju ljudima bez sluha. Zato su promena u razmišljanju o zajednici gluvih, premeštanje naglaska sa „inkluzije“ na iskrenu zainteresovanost za jezik i način na koji ljudi bez sluha doživljavaju svet i komunikaciju ključni. Za obraćanje gluvima se i ne mora znati znakovni jezik. Dovoljno je obratiti pažnju na nekoliko stavki:

  • Pre nego što počnete da govorite, blago dodirnite rame osobe kojoj se obraćate ili joj mašite.
  • Nemojte se okretati, pokrivati usta niti žvakati žvaku dok govorite.
  • Imajte na umu da je vid najmoćnije sredstvo koje je gluvima na raspolaganju. Gluvi slušaju očima. Zato govorite samo ako imate kontakt očima i zadržite ga čak i ako vam pomaže prevodilac za znakovni jezik. Održavanje kontakta očima je znak poštovanja.
  • U redu je koristiti papir i olovku. Poželjno je koristiti kombinaciju metoda komunikacije poput gestova, izraza lica i pisanje.
  • Dajte sebi vremena za komunikaciju. Gluvima je komunikacija ulaganje vremena i truda. Tražite razjašnjenje ako je potrebno.
  • Koristite početak i kraj komunikacije kao priliku za fizički i vizuelni kontakt. Osmeh, stisak ruke i kontakt očima su poželjni, na kraju krajeva kao i u govornom razgovoru.

Naravno, komunikacija će biti daleko efikasnija ako se više ljudi potrudi da ovlada znakovnim jezikom. Međutim, najvažnije je posle toliko godina smatrati ljude bez sluha ili sa ograničenjem sluha ravnopravnim članovima društva, jezičkom manjinom koja obogaćuje zajednicu kao i svaka druga kultura i svaki drugi jezik.



U današnje vreme sve više se koriste glasovni asistenti. Pitamo ih na primer kakvo će biti vreme, kakav nam je raspored određenog dana i kad je rođena Andželina Džoli. Komunikacija sa glasovnim asistentima je sve obimnija i mogući su pravi mali razgovori. Koje su socijalne posledice toga? Da li glasovni asistent u nekim uslovima može da ublaži osećaj usamljenosti?

Glasovni asistenti u našim domovima

U mnogim domovima je glasovni asistent deo svakodnevice. Bila sam zaprepašćena kad sam nedavno pročitala izjavu majke dvoje dece: „Posle mora smo svi jedva čekali da ponovo možemo da razgovaramo sa svojim glasovnim asistentom“. Izgleda da se zavisnost od telefona polako pretvara u zavisnost od komunikacije sa glasovnim asistentom. Jasno je da u komunikaciji s glasovnim asistentom nedostaju mnogi aspekti ljudske komunikacije – empatija, spontanost, humor itd. Međutim, prema izjavama pomenute majke dvoje dece, to može biti i prednost – ne nastaju diskusije i svađe, postavlja se određeno pitanje – dobije se određeni odgovor. Jednostavno i opušteno. Pitanje je kako glasovni asistenti generalno utiču na socijalne odnose?

Kada zamislimo lepo veče sa prijateljima, prvo zvuči čudno da komunikacija s glasovnim asistentom može da utiče pozitivno na druženje. Čim se pojavi neko pitanje, na primer „Kad je nastao džez pravac u muzici?“, navikli smo da odmah konsultujemo Google na telefonu. Dakle, veče sa prijateljima je prekinuto gledanjem u ekran. Kod telefona postoji opasnost da svako još slučajno vidi neku poruku, notifikaciju na Fejsbuku ili novu objavu na Instagramu – kraj razgovora, početak gledanja u telefon sledećih sat vremena. Ako možemo da pitamo glasovnog asistenta to jedno jedino pitanje, dobićemo instant odgovor i možemo dalje da se družimo.

Glasovni asistenti i starije osobe

Drugi zaista zanimljiv podatak o glasovnim asistentima je uticaj na starije osobe. Posle 75. godine života mnogi ljudi na svetu provedu najmanje pet dana u nedelji bez razgovora sa drugom osobom. To stvara jak osećaj usamljenosti koji na kraju vodi do depresije ili čak preuranjene smrti. Zato je humanitarna organizacija Abbeyfield sprovela istraživanje kako razgovori s glasovnim asistentom utiču na ljude u staračkim domovima. U tu svrhu je sarađivala s kompanijom za razvoj tehnologije glasovnih asistenata, Greenwood Campbell, koja koristi podatke o ljudskoj empatiji za napredak tehnoloških mogućnosti u interakciji sa ljudima.

Uticaj glasovnih asistenata na kvalitet života starijih osoba je bio iznenađujuć. Ispitanici su se osećali manje usamljeno u svojim sobama, imali su osećaj da im je tu cimer kog u bilo koje doba mogu da pitaju šta im padne na pamet, ili da prosto ispričaju šta im je na duši. Interakcija s ljudskim glasom, iako bez tela i ličnosti, im je unela novu dinamiku u svakodnevicu. Neki ispitanici pozitivno ističu i mogućnost da zamole Google da im ispriča vic, što unosi malu dozu radosti u njihov dan. Svi ispitanici su se osećali manje usamljeno nakon uvođenja glasovnog asistenta.

Dakle, prednosti za starije osobe su velike. Međutim, kao i sa ostalim tehnologijama, postoje naravno i mane sve veće interakcije čoveka sa tehnologijom. Odvikavamo se konstantno od korišćenja sopstvenog mozga. Ne moramo više da zapamtimo podatke, jer tu je telefon – ili sada i glasovni asistent. Dostupnost informacija preko glasovnog asistenta je čak veća, jer ne moramo više ni da ustanemo da uzmemo telefon ili da upišemo svoje pitanje u pretraživač. Dakle, napor potreban za dobijanje određene informacije je sve manji što utiče na našu sposobnost pamćenja. Takođe, razgovori s glasovnim asistentom kao zamena za ljudski kontakt radi izbegavanja usamljenosti može u krajnjem rezultatu da vodi i do još veće usamljenosti – zašto bi ljudi izašli iz svoje sobe kad tamo imaju svog asistenta s kojim mogu da razgovaraju?

Tehnologija glasovnih asistenata sve je naprednija i trenutno se svi napori ulažu u njen dalji razvoj. Moguće je uključivanje sve veće palete ljudskih osobina – empatije, humora, spontanosti – što više odmiče razvoj tehnologije. Pitanje je da li je zaista pravi put uložiti sve resurse u razvoj tehnologije koja se sve više približava ljudskom biću po svojim osobinama i sposobnostima – zar ne bi bilo bolje uložiti sve resurse u ponovno stvaranje ljudske povezanosti i posvećenosti među ljudima?

Pročitajte još Zašto baš profesionalno prevođenje?.



Prevođenje kao jedna od lingvističkih veština u današnje vreme prilično je rasprostranjeno i cenjeno kao profesija. Međutim, zahvaljujući mnogobrojnim internet i veb stranicama koje sadrže alate za prevođenje, stepen dostupnosti informacija na nepoznatom jeziku drastično je povećan, kako za mlađu, tako i za stariju populaciju. Zašto bi se onda neko zamajavao profesionalnim prevođenjem? Zbog čega sedeti po desetak sati ispred kompjutera, trpeti bol u ramenima i leđima i crpeti svoj mozak (ne)potrebnim informacijama?

Postoji mnogo adekvatnih razloga za odabir baš ove profesije.

Znanje najmanje jednog stranog jezika u današnje vreme je neophodno

Stara latinska poslovica glasi Quot linguas calles, tot homines vales („Koliko jezika znaš, toliko ljudi vrediš“). Međutim, šta ovo zapravo znači? Znanje najmanje jednog stranog jezika u današnje vreme neophodno je i u privatnoj i u poslovnoj sferi. Međutim, on se kao živa stvar mora konstantno usavršavati i unapređivati. Ovo znači da znanje jezika predstavlja mnogo više od pukog baratanja određenom količinom reči i izraza u svrhu međusobnog sporazumevanja. Prevodilačke veštine i tehnike predstavljaju veoma efikasan način usavršavanja različitih aspekata jezika, poput gramatike, vokabulara i stila. Takođe, unapređuje sopstveno znanje maternjeg jezika na svim nivoima i pomaže nam da shvatimo koliko ga zapravo (ne) znamo. Prevođenje predstavlja sjajan način napredovanja u svakom lingvističkom i komunikacionom smislu, ali tu se priča ne završava. 

Još jedan od pomenutih adekvatnih razloga za odabir ove profesije jeste stalno učenje i istraživanje do tada nepoznatih naučnih disciplina iz raznih oblasti. Naime, ukoliko radite kao profesionalni prevodilac, omogućena vam je konstantna spoznaja novih informacija iz oblasti medicine, prirodnih i društvenih nauka, politike, prava, umetnosti itd. Sigurno da niste uvek u prilici da toliko često otkrivate potpuno nove svetove unutar drugih naučnih disciplina, a to je upravo ono što profesionalno prevođenje pruža. Štaviše, ono doprinosi samounapređenju i u tehničkom smislu, jer omogućava svakodnevnu upotrebu savremene tehnologije i njenih raznih mehanizama kojima se postiže prevodilačka doslednost, preciznost, ali i kreativnost. 

Saradnja sa klijentima koji uvažavaju vaše iskustvo

Takođe, deo prednosti bavljenja ovim poslom jeste i saradnja sa klijentima koji uvažavaju vaše iskustvo, znanje i veštine na profesionalnom nivou. Za odabir profesije vrlo je važno da vas neko poštuje, kao i vreme koje ste proveli radeći na svom obrazovanju i profesionalnom napretku, ne dovodeći u pitanje vaše kapacitete i stručnost. Sve ovo doprinosi pozitivnoj atmosferi i međusobnom kolegijalnom odnosu na radnom mestu. Ukoliko radite za nekog ko se postavlja kao istinski lider i usmerava vas ka konstantnom usavršavanju, onda definitivno svakim danom napredujete i to u svakom pogledu. Prevođenje kao profesionalna delatnost izuzetno je kreativnog, informativnog i edukativnog karaktera, što doprinosi i kvalitetnom obavljanju različitih poslova za stalne i nove klijente uz primenu različitih veština i tehnika.

Najzad, vredi napomenuti i finansijski okvir ove profesije. Naime, na objektivnom nivou, profesionalno prevođenje spada u solidno plaćene poslove i obezbeđuje finansijska sredstva za kvalitetan način života kako vas lično, tako i vaših potomaka. Međutim, ukoliko odaberete baš ovu profesiju kao vaš životni poziv, vredi napomenuti da novac ne treba da bude lajt motiv za svakodnevan odlazak na posao. Svakako da doprinosi materijalnom aspektu života, ali ova vrsta profesije prevazilazi sve finansijske okvire usled svoje dinamičnosti i neograničene mogućnosti istraživanja. 

Istraživački karakter prevođenja

Upravo je taj istraživački karakter prevođenja odgovoran za potencijalnu pojavu bolova u mišićima ramena i leđa usled dugog sedenja ispred računara. Međutim, ukoliko na efikasan način iskoristite pomenute finansijske mogućnosti koje vam bavljenje ovim poslom obezbeđuje, kao i svoje slobodno vreme, shvatićete da za sve ovo postoji adekvatno rešenje: ništa što povremeni odlasci u šetnju ili teretanu ne mogu da reše.

Profesionalno prevođenje kao delatnost danas je vrlo rasprostranjeno zbog svoje svestrane i dinamične prirode. Ova vrste profesije doprinosi samounapređivanju kako u domenu jezika i kulture izražavanja, tako i u svim ostalim domenima. Takođe, sadrži uslove za kvalitetan način života u finansijskom i materijalnom smislu. Ukoliko posedujete adekvatno znanje stranog jezika, osećate želju za profesionalnim napretkom, usavršavanjem i neprekidnim učenjem, onda je put profesionalnog prevođenja definitivno pravi izbor.

Pročitajte još i o upotrebi stilskih figura u prevođenju.



Stilske figure, kao što njihov sam naziv nagoveštava, jesu nešto što krasi svaki jezik, a sistem srpskog jezika posebno je njima obogaćen. Na ovaj način pesnici, pripovedači, pa i učesnici u svakodnevnoj komunikaciji svoj jezik oplemenjuju upotrebom novih, širih i prenesenih značenja različitih reči i izraza. Još od davnina stanovnici raznih delova sveta svoje izvorne jezike ulepšavali su upotrebom stilskih figura, što se može zaključiti iz naziva istih koji se uglavnom sastoje od složenica koje vode poreklo iz klasičnih jezika poput grčkog i latinskog. Proces prevođenja sa izvornog na ciljni jezik u najmanju ruku „zahteva“ upotrebu pomenutih stilskih figura, jer obogaćuje stil, funkcionalnost i koherentnost određenog teksta ili rada. Naime, ovi specifični izrazi koji nadograđuju stil svakog jezika u domenu prevođenja najzastupljeniji su u beletristici, jer je književni jezik nešto što se konstantno mora obnavljati u svrhu samog njegovog kvaliteta, a upotreba stilskih figura jedna je od najzastupljenijih metoda za postizanje istog. Kako izgleda pomenuta upotreba stilskih figura prilikom procesa prevođenja i na koji način se može postići prevodilačka doslednost u okviru pomenutih izraza?

Da bi određeni tekst bio efikasno preveden u smislu stila, gramatike i semantike, prevodilac pre svega mora posedovati znanje izvornog i ciljnog jezika na visokom nivou. Stilske figure predstavljaju samo jednu od kategorija svakog jezika, stilski ga unapređujući, ali kvalitetnom vladanju ovim izrazima svakako prethodi i kvalitetno znanje pomenutih jezika. Naime, prevodilac pre svega mora dobro poznavati svoj maternji jezik kako bi se služio stilskim figurama i na pravilan način ih razumeo, budući da one često ilustruju preneseno značenje određenih reči i izraza. Štaviše, prevodilac je prinuđen da većinu svog vremena provede istražujući i čitajući kako na izvornom, tako i na ciljnom jeziku jer na ovaj način najbolje unapređuje i oplemenjuje svoje dotadašnje znanje iz oblasti književnosti i kulture, budući da se u okviru ovih kategorija stilske figure i sredstva najčešće i javljaju.

Poznavanje i razlikovanje stilskih figura

Još jedna važna stavka upotrebe stilskih figura prilikom prevođenja jeste i samo poznavanje i razlikovanje istih. Naime, kako bi određeni tekst ili rad bio preveden na dosledan i efikasan način, prevodilac mora znati i razumeti šta zapravo predstavljaju epitet, metafora, onomatopeja, simbol, gradacija, alegorija, itd., kao i kako se one ispoljavaju u ciljnom jeziku. Često se prevodilac susreće sa stilskim figurama koje se ne mogu doslovno prevesti na ciljni jezik, budući da se iste na drugačiji način tumače u različitim jezicima, pa se neretko moraju opisno prevoditi i prilagoditi stilskim sredstvima ciljnog jezika.

Takođe, nakon obavljenog detaljnog istraživanja, prevodilac mora pronaći odgovarajući ekvivalent u ciljnom jeziku. Naime, neretko se stilske figure na drugačiji način manifestuju u ciljnom jeziku u poređenju sa izvornim usled međusobno različitih jezičkih sistema, gramatičkih i semantičkih kategorija. Neke stilske figure se čak i ne upotrebljavaju u određenom ciljnom jeziku, kao što je recimo slučaj sa slovenskom antitezom, koja je, kako njen sam naziv i ilustruje, karakteristična isključivo za slovensku grupu jezika. Prevodilac u tim slučajevima pred sobom ima zahtevan zadatak, ali doslednost i preciznost svakako može postići ukoliko primeni gorenavedene metode istraživanja na izvornom i ciljnom jeziku, proučavanje stilskih figura i detaljno izučavanje manifestovanja istih u oba pomenuta jezika.

Unapređivanje književnog jezika

Bogaćenje i unapređivanje svakog književnog jezika postiže se adekvatnom upotrebom stilskih figura. Ova stilska sredstva koja ilustruju nova, šira ili prenesena značenja određenih reči i izraza svakog literarnog dela ili teksta deo su svake jezičke grupe ili konkretnog jezika. Svaki proces prevođenja beletristike ili književnih dela uopšte uključuje upotrebu stilskih figura kojima se postiže unapređenje stila, koherentnosti i preglednosti istih. Prevodilačka doslednost, preciznost, kao i kvalitet prilikom ovog procesa postižu se detaljnim istraživanjem i čitanjem literature na izvornom i ciljnom jeziku, proučavanjem stilskih figura i njihove upotrebe, kao i adekvatnom upotrebom ekvivalenata na ciljnom jeziku koji najčešće zahtevaju prethodno opsežnu analizu i izučavanje.

Pročitajte još i o opasnostima kod prevođenja.



Muzika je apstraktna. Muzika je puna emocija. Muzika je božanstvena. Muzika je mnogo toga. Da li je pogodna i za prevod?

Koncerti su neuporedivi doživljaj. Mogu duboko da nas dirnu ili da nas razvesele tako da skačemo od radosti. Da nas preplave emocijama ili odvedu u neku drugu stvarnost. Svet izgleda drugačije kada slušamo muziku. Boje postaju intenzivnije. Kiša postaje romantična. Drveće oživljava. Zamislite sada da ne možete da čujete i da zvuci u vašem svetu ne postoje. Prevodioci za gluve su dosad samo znakom „Čuje se muzika“ naznačavali pojavu muzike, što ni približno ne prenosi sadržaj muzike. Mi koji čujemo polako postajemo svesni koliko bi svet gluvih bio obogaćen kroz doživljaj muzike.

Postoji grupa prevodilaca koji se bave mogućnostima prevođenja muzike za gluve. Kod osoba sa oštećenim sluhom se moguća frekvencija rezidualnog sluha veoma razlikuje. U rasponu od 125 hz do 8,000 hz, neki mogu da čuju samo jako duboke tonove kao što ih proizvodi bas gitara, dok drugi čuju samo visoke tonove kao što se pojavljuju na primer u pevanju. Gluve osobe osećaju ritam u vibracijama poda i zidova. Tako plesne grupe koje se sastoje od gluvih učesnika uspevaju da se neverovatno dobro sinhronizuju sa muzikom uz koju plešu.

Međutim, kako možemo da prenesemo celokupni muzički doživljaj osobama bez sluha? Prvo, a verovatno i najbitnije pitanje je: iz čega se sastoji muzika? Šta izaziva te jake emocije koje imamo kada čujemo muziku?

Prvo, ritam muzike nas pokreće. Osećamo ga našim telom i putem njega shvatamo raspoloženje muzičkog dela. Kao što je rečeno ranije, ako postoje jaki udarci (na primer bubnjeva), osobe bez sluha mogu da „čuju“ ritam. Međutim, kada je u pitanju koncert, na primer klasične muzike, ritam se doživljava prvenstveno kroz melodiju koju svira, recimo, violina. U tom slučaju je potrebno da prevodilac „oseti“ muziku i da gestovima pokaže ne samo „oblik“ muzike, na primer talasastim pokretima, nego da naznači i dužinu tonova. Ako pevač dugo drži ton uz crescendo (ton postaje glasniji) i naglo ga prekine, intenzitet trenutka ne može biti dočaran prostim znakom za dugačak ton. Prevodilac mora da reprodukuje karakter tona kroz držanje celog tela i gestovima.

Drugi aspekt, u slučaju pesme, je tekst. Tekst se izražava znakovnim jezikom. Kako pesme često uključuju igre rečima, primenjuju se i kombinacije više znakova u jednom pokretu.

I visina tona je jedan od aspekata muzike koji može da vodi do toga da se naježimo. Visina tona može da se naznači izrazima lica. Kada čujemo, na primer, visok ton gitare, naginjemo tome da skupimo lice. Za teške, niske tonove ćemo pre naduvati obraze.

Izazov prevodioca kada „prevodi“ muziku za svet osoba bez sluha je da mora da „odglumi“ muziku, koju oseća i celim telom i umom i da živo prenese svoj doživljaj i utisak. Uz to dolazi problem da se misli i koncepti izražavaju sasvim drugačije znakovnim jezikom nego govornim/pisanim jezikom. Fraza „gladan kao vuk“, na primer, u znakovnom jeziku imaće potpuno drugo značenje nego što ima u okviru pesme. Stoga je veoma bitno za prevodioca muzike za osobe bez sluha da pripremi prevod teksta već pre koncerta.

Jedna od najpoznatijih prevodilaca za gluve je Amber Galovaj Galego koja je prevela koncerte za poznata imena kao što su Kendrik Lamar i Red Hot Čili Pepers. Prevodioci kao što je ona čine prevod za gluve popularnom temom. Međutim, postoje i prevodioci muzike koji su i sami gluvi i koji veruju da „popularizacija“ ove teme ima i negativnu stranu: sve više se za muzičke događaje angažuju prevodioci koji sami nisu gluvi. U očima prevodioca Šona Vrizena koji i sam pati od ozbiljnog gubitka sluha, most između osoba sa i bez sluha ne može nikad biti toliko jak kada je konstruktor mosta sa druge strane obale.

Sa sluhom ili bez sluha, kao i u toliko drugih situacija, fizička, duhovna i emotivna prisutnost prevodioca je odlučujući faktor koji omogućuje ili onemogućuje prenos muzičkog doživljaja iz tonskog sveta u svet tišine. Ako prevodilac ne uključuje celo svoje biće u prevodilački proces, ako propušta detalje kao što su intenzitet i dužina tona (na primer legato, povezano, i staccato, kratki tonovi), ili promena ritma i karaktera muzike, osoba bez sluha će ostati pred zaključanim vratima čarobnog sveta muzike.



Kada govorimo o problemima u prevođenju, prvo što nam padne na pamet uglavnom su stručne reči čije značenje ne znamo ni na jednom jeziku, idiomi čija značenja ne možemo da dokučimo čak ni kada znamo značenje svakog njihovog elementa, komplikovani jezik pravnika i ekonomista… U prevođenju književnog teksta ili dijaloga iz nekog filma ili serije uglavnom očekujemo manje problema, a onda u prevodu naiđemo na ime neke poznate ličnosti. Prvenstveno pomislimo: „E ovo je bar lako!“ i srećni i zadovoljni počnemo da prosto transkribujemo i prilagođavamo ime srpskom jeziku i gramatici. A onda počnemo da razmišljamo o publici kojoj je prevod namenjen i rešenju koje smo odabrali i više ni u šta nismo sigurni.

U anglo-američkom svetu danas ima toliko poznatih ličnosti da im se ne zna broj. U američkim i britanskim knjigama, serijama i filmovima često se spominju njihova imena u sklopu nekih šala ili poređenja. Te knjige, serije i filmovi uglavnom su namenjeni pre svega domaćem tržištu, pa će prosečnom Amerikancu ili Britancu sve biti jasno ako se spomene neka ličnost, budući da su oni okruženi novinskim člancima, televizijskim emisijama, a da ne govorimo o veb-sajtovima koji „bruje“ o svim tim ličnostima. Međutim, ono što prevodilac mora da se zapita jeste: da li prosečan Srbin zna ko je ta osoba i da li mu njeno ime išta znači?

Ukoliko je poznata ličnost koja se spominje u knjizi, filmu ili seriji zaista svetski poznata, transkripcija je dovoljno dobro rešenje: svi će bez problema shvatiti šta određeni lik misli kada kaže da nije bio „ovako tužan od smrti princeze Dajane“. Međutim ako se radi o nekoj ličnosti čija slava (još uvek) ne prevazilazi granice anglo-američkog sveta ili, u nekim slučajevima, starosne granice u okviru ciljne publike, onda se mora pribeći nekim drugim rešenjima. Jedno od tih rešenja jeste upotreba funkcionalnog ekvivalenta, odnosno zamena imena poznate ličnosti iz originalnog teksta za ime neke poznate ličnosti koja joj je slična po relevantnim karakteristikama, ali je poznatija ciljnoj publici.

Funkcionalni ekvivalent možemo naći u okviru anglo-američke kulture ili, što je uglavnom nesrećnije rešenje, u našoj domaćoj kulturi. Na primer, u jednoj britanskoj seriji, otac svoju ćerku, koja obožava modu, poredi sa Zandrom Rouds, poznatom britanskom modnom kreatorkom. Poznatom u Britaniji, ali ne i u Srbiji. Prevod onoga što je on izgovorio glasio je: „Šta si ti sad neka Verica Rakočević?“ Ovakav prevod je donekle dobar jer gledalac shvata da se radi o modnoj kreatorki, ali se ovim pravi veliki iskorak iz anglo-američkog sveta u kom je radnja serije smeštena i to može da pokvari utisak gledaocu, kao i da ga navede da se zapita kad je jedna prosečna londonska porodica čula za Vericu Rakočević! Možda bi najbolje rešenje bilo odabrati neku drugu, poznatiju kreatorku iz Britanije ili za koju su i Britanci sigurno čuli, npr. Stela Makartni ili još bolje Koko Šanel.

Drugo rešenje problema prevođenja imena „nedovoljno poznate ličnosti“ jeste upotreba hiperonima, odnosno, u ovom slučaju, izdvajanje karakteristike te poznate ličnosti zbog koje je ona uopšte spomenuta. Na primer, u navedenom slučaju prevod je mogao glasiti: „Šta si ti sad neka modna kreatorka?“. Na ovaj način bi se dosta izgubilo na komičnosti izjave, ali gledalac ne bi bio zbunjen uvođenjem imena osobe za koju nikada nije čuo.

Još jedan problem u prenošenju imena poznatih ličnosti iz izvornog u ciljni tekst jeste i sam medijum. Kada je u pitanju knjiga, bez problema se može upotrebiti funkcionalni ekvivalent i čitalac najverovatnije neće nikada ni saznati da u originalu stoji neko drugo ime. Međutim, kada se radi o prevođenju filmova i serija, gledalac najčešće može da razazna da je spomenuta jedna ličnost, a da u prevodu stoji neko drugo ime ili da uopšte nije spomenuto. U takvom slučaju možemo samo da se nadamo da će pronicljivi gledalac shvatiti razlog zašto je prevodilac odabrao takvo rešenje i da će imati razumevanja za gledaoce koji nisu toliko upoznati sa anglo-američkim džet-setom.



Veb stranice se najčešće mogu pogledati na nekoliko jezika. Za korisnike se podrazumeva da u globalizovanom društvu postoje višejezičke veb stranice. Pitanje je zašto bi kompanije trošile vreme, energiju i novac za prevod teksta na nekoliko jezika, umesto da objave stranicu na jednom svetskom jeziku – engleskom?

Dešava se često da dok boravimo u stranoj zemlji uhvatimo sebe kako se smejuljimo kada iznenada čujemo svoj maternji jezik. Kod kuće nas pritiska svakodnevica, pa poželimo da vidimo i čujemo nešto drugo i da odemo na egzotična mesta. Boravak u stranoj zemlji zamišljamo bez mnogo susreta sa ljudima iz sopstvenih krajeva i sa upoznavanjem ljudi iz drugih kultura. Međutim, kad provedemo duži period u stranoj zemlji, istinski se obradujemo kad čujemo da neko govori našim jezikom. To nam daje osećaj povezanosti i sigurnosti. A kad nam konobar u restoranu u inostranstvu donese jelovnik na našem jeziku, prijatno smo iznenađeni i osećamo se kao u poseti starim prijateljima.

Dakle, u virtuelnom svetu, veb stranice mogu da se uporede sa stranim zemljama, a korisnici sa turistima. Kada na traženoj veb stranici otkrijemo sadržaj na maternjem jeziku, povećava se naše interesovanje, a i zadovoljstvo što su kompanije koje iza toga stoje prepoznale naše potrebe. Što više jezika nude, to bolje. Površno gledano, radi se o razumevanju sadržaja. No, u tom slučaju bi bilo dovoljno ponuditi sadržaje na engleskom koji se govori širom sveta. Međutim, kompanije nude i druge jezike i imaju dobre razloge za to: ispod površine postoji, osim samog sadržaja, iznenađujuće mnogo faktora koji utiču na delovanje veb stranica.

Istraživanja su pokazala da mnogo emotivnije reagujemo kada čitamo ili slušamo nešto na maternjem nego na stranom jeziku. Moja nastavnica srpskog jezika mi je jednom rekla „Kad budeš počela da se svađaš na srpskom, onda si taj jezik zaista savladala“. Navikli smo da izražavamo svoje najjače emocije na maternjem jeziku. Malo smo bespomoćni kad precizno hoćemo da izrazimo radost, naklonost, nedoumicu, ljutnju i tako dalje na stranom jeziku. A čak i ako potpuno tečno koristimo taj strani jezik, isključivo porodični kontekst učenja maternjeg jezika nosi potpun spektar ljudskih emocija, što se kasnije odražava na naše emotivne reakcije na različite jezike.

Veb stranice su reklamno sredstvo za određene proizvode, kompaniju ili određeni cilj. Zato ne služe samo za prenos opisa, objašnjenja i pozadinskih informacija, nego je njihov cilj da deluju na naše emocije i time stvore vezu sa nama koja će nas navesti da se vratimo, kupimo, zovemo, podržavamo. Različite oblasti veb stranice su na našem putovanju kroz „stranu zemlju“ mali hoteli, koji privlače našu pažnju i zovu nas da duže ostanemo i ponovo ih posetimo ako se u njima osećamo kao da smo kod kuće. Time je emotivno dejstvo veb stranice odlučujući faktor njenog uspeha.

Istraživački projekat koji su sproveli Puntoni et al. (2009) pokazao je da su ispitanici vrednovali marketinške slogane kao mnogo emotivnije kada su bili napisani na maternjem jeziku čitaoca/gledaoca/slušaoca. Emotivna reakcija publike bila je mnogo jača. Taj efekat želimo da postignemo i na veb stranicama.

Drugi važan zaključak je da 75 posto klijenata ne donosi odluke o kupovini ako je opis proizvoda napisan na jeziku kojim ne vladaju dobro. To je logično, ali retko kad smo svesni toga kada kreiramo veb stranicu. Naravno, kupac želi da razume svaki detalj, ne samo cenu i polje „Unesite broj kreditne kartice“.

Problem prevođenja veb stranica je uglavnom finansijske prirode, pogotovo ako se radi o prevodu na više jezika. Taj aspekat svakako ne može da se zanemari. Međutim, treba misliti na veliku prednost koja se time ostvaruje. Naime, profit se znatno uvećava kada se veb stranici doda i samo jedan jezik, što opravdava početno ulaganje kompanije.

Šta je sa veb stranicama čiji je sadržaj isključivo informativan? Stranice o istorijskim činjenicama, na primer. Pa, i takve stranice zavise od širine publike, a publika naginje tome da ostane zainteresovana i dobre volje kada ih stranica privuče i emotivno. Veb stranice su deo marketinga, a marketing je povezan sa našom psihom i emocijama.

Dakle, umesto da se prvenstveno gledaju troškovi, radni sati i statistika – zašto ne gledati veb stranice kao potencijalne „strane zemlje“? Zamislite zadovoljstvo turista koji putuju kroz „Vašu“ zemlju i na svom maternjem jeziku otkrivaju zanimljivosti i lepote koje Vaša zemlja nudi.



Lokacija

Hajduk Veljkova 11/IV
21000 Novi Sad, Srbija

Telefoni

Telefon: 021 47 25 227

Fax: 021 47 25 226